Uoči ruske ofanzive: Bitka za Bahmut i šta posle?

Velika novina u „rovovskom ratu“ u Ukrajini, mogao bi da bude skori pad grada Bahmuta. Bitke za ovaj grad vode se skoro od početka sukoba, a poslednjih nedelja dobile su na žestini i intenzitetu, gde obe strane tvrde da druga strana trpi velike gubitke. Mnogim posmatračima, prvenstveno američkim, nije jasno zašto se ovakve borbe vode za grad koji nema presudan strateški značaj, pošto i posle njega postoje veći gradovi u kojima je mogućno postaviti čvrstu odbranu. Tu se nalaze i tačke razlaza u pogledima na situaciju između američke strane i ukrajinskih generala na jednoj i ukrajinskog predsednika Zelenskog na drugoj strani.

Bahmut je postao glavno bojno polje u ratu na koje i Ukrajina i Rusija šalju sve više trupa, tenkova i artiljerije. Ovakva koncentracija vatrene moći bila je retka u 10 meseci od početka ruske invazije. Činjenica da ovaj grad mesecima ostaje centar neprijateljstava danas mnogima nije sasvim jasna sa operativne i vojne tačke gledišta. „Postavlja se pitanje: zašto su gradić i okolina tako branjeni nekoliko meseci?“, pita se austrijski general Valter Fajtinger. „Zašto se proliva toliko krvi – i vojnih i civilnih? Imam samo jedno objašnjenje za ovo: poenta je neverovatan simbolički značaj Bahmuta za dalji tok neprijateljstava i uspeh obe strane.” General Fajtinger ocenjuje da su sa „stanovišta simbolike”, bitke za Bahmut su zapravo „rat u ratu”. Ali, reč je o stvarima koje su mnogo više od simbolike.

Upravo na ovom sektoru su sada koncentrisani napori i planovi obe strane. Ukrajina jasno stavlja do znanja da je u stanju ne samo da brani svoje teritorije, već i da ih vrati nazad. Ruska armija, zauzvrat, želi da demonstrira da joj njena pozicija omogućava – ako uloži prave napore i bude spremna na žrtvu – da osvoji sve teritorije koje smatra neophodnim.

Ruska komanda je uverena da će Bahmut uskoro pasti – u planovima ruske ofanzive u Donbasu ovaj grad igra posebnu ulogu. Ukrajinskom garnizonu je ostala jedina linija snabdevanja – put kroz Časov Jar. Ruske trupe vode intenzivne borbe za njegovo zauzimanje.

Ukrajinski ugao

Prema ukrajinskom pukovniku Vladislavu Seleznjovu, dalja sudbina Bahmuta rešavaće se u naredna tri-četiri dana. Čim ruska vojska bude u stanju da preuzme grad bar pod čvrstu vatrenu kontrolu, biće neophodno doneti odluku o sprovođenju mobilne odbrane. To znači povući se na nove linije i položaje i napustiti ovaj grad, dodao je on.

Šef ukrajinske donjecke oblasne vojne administracije Pavel Kirilenko ne isključuje zauzimanje Bahmuta od strane ruskih snaga, ali je skeptičan u pogledu njihovih planova da zauzmu celu Donjecku oblast. Pre dva dana zabeležena su rekordna 54 sukoba u okolini Bahmuta.

Ako to ne uspe, onda će ukrajinska vojska nastaviti da stoji na svojim pozicijama i tuče ruske snage na tom pravcu. Seleznjov je napomenuo da su borbe u urbanim sredinama uvek teške i da često jurišne brigade nanose velike gubitke u poređenju sa braniocima teritorija. Vojska je saopštila da se jedinice koje jurišaju na Bahmut sada značajno razlikuju od „vagnerovaca“. Sada ruski profesionalci, verovatno padobranci, deluju na ovom pravcu. Prema rečima boraca koji brane Bahmut, situacija se pogoršala, jer su sada dejstva ruske vojske koordinisanija i ona nastupa uz bolju podršku i obuku.

Oružanim snagama Ukrajine važnije je da sačuvaju ljudstvo, pregrupišu se, pripreme i sprovedu protivofanzivnu operaciju, poput one u Harkovu, smatra pukovnik Seleznjov. Iako je oslobađanje bilo kog grada mnogo teža operacija od njegove odbrane.

„Sa mogućim gubitkom Bahmuta gubimo deo ukrajinske teritorije, ali ne bih se usudio da kažem da će taj gubitak dovesti do bitnog raspada celog istočnog boka rusko-ukrajinskog fronta“, naglasio je Seleznjov.

Američkim planerima ruski plan izgleda prilično jednostavno. Oni pokušavaju da sačuvaju artiljeriju i opremu za druge ofanzive koje su u Vuledaru i Kremini već počele. A „Vagnerove“ trupe su te koje treba da zbrišu ukrajinske trupe u Bahmutu.

Ruski ugao

Komandant „Vagnera“ Jevgenij Prigožin veoma je oprezan kada je reč o ruskim ofanzivnim kapacitetima. On smatra da je ruskim snagama potrebno još najmanje godinu i po ili dve kako bi osvojile i zadržale Donjecku i Lugansku oblast. Ako Rusija bude nastojala da „ide ka Dnjepru“, velikoj reci koja deli Ukrajinu na otprilike dve polovine, sukob će trajati još duže i potrajaće još tri godine, sugerisao je Prigožin. On je ocenio da u svakom sukobu prioritet mora da bude uništenje neprijateljske vojske, a ne želja za zauzimanjem teritorija protivnika.

Drugi ruski komandanti na terenu smatraju da ruska vojska trenutno nema ni snage ni sredstava za opštu ofanzivu. Komandant bataljona „Istok“, vojna i javna ličnost Donjecke Narodne Republike Aleksandar Hodakovski, navodi da zbog toga Oružane snage Rusije sada moraju da zauzmu dobro utvrđene oblasti, izbacujući odatle ukrajinske snage.

„Brojnost, obuka i oprema nisu dovoljni da se popuni prostor sve dok neprijatelj ne bude stavljen u pasivnu poziciju, u kojoj će i sam morati da razmišlja o spasavanju i obezbeđenju na novim linijama, što će nam dati mogućnost da se obračunamo sa onima koji su pali na naše ruke”, naglasio je Hodakovski.

Kako je objasnio Hodakovski, svim tim resursima će morati nekako da se upravlja, a to je isto kao „igranje trodimenzionalnog šaha ili držanje akrobatskih kombinacija u glavi“.

Zbog toga on smatra da je sada optimalnije delovati iz odbrane na linijama razdvajanja, akumulirajući i pripremajući snagu „neophodnu za ofanzivu punog obima”.

Opkoljavanje Bahmuta

Ruske trupe nastavljaju da stežu klešta oko Bahmuta, pojačavaju se napadi na naselja koja su zauzeli Ukrajinci u severnim i jugozapadnim delovima Bahmutske oblasti – takvu analizu fronta daje Poljski centar za istočnoevropske studije (OSV). Borbe su već u toku u južnom, istočnom i severnom delu grada.

Opkoljavanje je skoro potpuno lišilo ukrajinski garnizon u Bahmutu mogućnosti isporuke zaliha i još više zamene osoblja i vojnika. Glavni udar ruskih trupa sada je usmeren na Časov Jar, kroz koji prolazi poslednji mogućni put snabdevanja Bahmuta, Konstantinovka-Bahmut. Kada ruske snage steknu potpunu kontrolu nad saobraćajnicom, time će se efektivno završiti opkoljavanje pobunjenog Bakhmuta.

U oblasti Paraskovijevke i Krasne Gore (ruske snage su u međuvremenu zauzele Krasnu Goru; prim. NS) ukrajinske trupe trpe velike gubitke, ne želeći da napuste svoje odbrambene linije. Značaj naselja je i zbog činjenice da ovde prolazi autoput za Slavjansk.

Sami Ukrajinci ne mogu da koriste ovaj autoput zbog borbi koje su u toku, ali pokušavaju da spreče ruske trupe da preuzmu punu kontrolu nad autoputom.

„Poslednje nedelje borbi u Donbasu pokazuju da ukrajinskim snagama postaje sve teže da drže liniju odbrane i skoro svakodnevno popuštaju pod pritiskom Rusije“, navode stručnjaci iz poljskog centra Pjotr Zohovski i Andžej Vilk. „To nije samo zbog iscrpljenosti vojnika, već i zbog sve većeg nedostatka opreme.

Posebnu teškoću za Oružane snage Ukrajine predstavlja činjenica da je napad na Bahmut sinhronizovan sa napadima na druga važna područja u Donbasu. Ruske trupe značajno su pojačale raketne napade na bazu grupacije ukrajinskih trupa u severnom delu Donjecke oblasti – skladišta municije, komandna mesta nalaze se u Slavjansku, Kramatorsku i obližnjim selima Kramatorskog i Pokrovskog okruga.

Ovakvi udari lišavaju Oružane snage Ukrajine mogućnosti da pošalju dodatne snage u odbranu Bahmuta, kao i za kontranapade u oblasti Kremenaje i Svatova. Ukrajinska vojska takođe predviđa skoru ofanzivu ka Krasnom Limanu, što će omogućiti da ukrajinske trupe budu još više odbačene od Kremene. Ofanzivne operacije se izvode, posebno, u oblastima Avdijevke, Kamenke, Vodjane i drugih naselja zapadno od Donjecka.

Gubici u opremi i ljudstvu

Situaciju Oružanih snaga Ukrajine u Bahmutu otežava i vreme. U preovlađujućim vremenskim uslovima američka oprema je beskorisna. Oklopna vozila se zaglavljuju u blatu, a oklopni transporteri koje su donirale zemlje SAD i NATO redovno se kvare i postaju opterećenje zbog nestašice rezervnih delova. Još početkom decembra primećen nesklad između mogućnosti opreme dizajnirane za stenoviti teren i neprohodnog ukrajinskog blata, u kojem takva oprema jednostavno ne može da radi.

Kao rezultat toga, Oružane snage Ukrajine trenutno vode uglavnom pešadijske borbe. Skoro sve pokušaje kontranapada u predgrađu Bahmuta Ukrajinci izvode bez pratnje tenkova i oklopnih transportera, a jedinice na bojište stižu u najboljem slučaju u pikapovima bez oklopa. Takva taktika ima direktan uticaj na gubitke: što više lake opreme koriste ukrajinske snage na liniji fronta, blizu linije sukoba, to je svakim danom više poginulih. Ako su u septembru-oktobru gubici Bahmutske grupe Oružanih snaga Ukrajine iznosili oko 100 poginulih dnevno i još 250 ranjenih, onda je do kraja decembra, zbog mraza, nesanitarnih uslova i nedostatka oklopnih vozila na periferiji Bahmuta umiralo najmanje 250 ljudi dnevno. Još oko 350-400 je ranjenih.

Američki Vol strit džornal tvrdi da bi nakon četiri meseca stalnog napredovanja, povlačenje iz Bahmuta značilo gubitak inicijative za Ukrajinu. Ovo bi moglo da podigne ruski moral i oteža dalje ukrajinske ofanzive u oblastima Donjecka i susednog Luganska. Zbog toga je Ukrajina poslednje tri nedelje slala nove trupe i opremu u to područje. Ukrajina je tokom celog rata pokušavala da izbegne bitke u kojima obe strane koriste značajnu količinu svojih resursa pošto su u Kijevu shvatili da ova vrsta konfrontacije daje Rusiji određene prednosti.

„Neke naše prednosti, kao što su nezavisnost, inicijativa, sposobnost da delujemo bez čekanja na jasna naređenja, mogu postati naša slabost kada su mnoge jedinice koncentrisane na jednom mestu i kada svaka od njih ima svoju tačku gledišta“, objasnio je komandant izviđačke jedinice „Tera“ Nikolaj Volohov. Ovog meseca on je, zajedno sa svojim potčinjenima, prebačen iz Hersona u Bahmut. „Rezultat u Bahmutu zavisiće od sposobnosti naših snaga da ostvare dobru i efikasnu koordinaciju“, dodaju iz ukrajinske vojske.

Slike iz Bahmuta

Svu beznadežnost situacije u Bahmutu opisala je ukrajinska novinarka Natalija Hamaza. Ratuje se u stepi, na minus 17 i uz snažan vetar, nekada je 70 ranjenih dnevno, a ponekada čak i 500, navodi ona i piše:

„Vojska u samom Bahmutu živi uglavnom u podrumima (ako nisu zatrpani, naravno). Podrumi su različiti. U manje-više stambenim objektima i dalje je normalno. Momci tu noću potpaljuju šporete, jer je jako hladno, ali uz njih je teško da se spava: dim se razilazi po podrumu, bole oči, do jutra ga dišeš. Zbog ovoga svi strašno kašlju. Ali u nekim podrumima je bilo i vode. Borci su donosili tepihe iz stanova, postavljali prostirke i vreće za spavanje na pod, i spavali u takvim uslovima. Zbog vlage i gljivica, jer ništa nema vremena da se osuši, mnogi su zaradili upalu pluća ili tuberkulozu.

A u rovovima, posebno na liniji dodira, situacija je generalno strašna. Kad je padala kiša, vojnici su stajali do kolena, do pojasa u vodi – neki rovovi su bili toliko poplavljeni. Na mrazu ne mogu da upale ni male grejače da se zagreju ili skuvaju čaj, zagreju hranu, jer ima dima – i odmah se nađu pod udarima ruske vatre.

Stoga su tamo svi s promrzlim prstima, rukama, stopalima. Pre neki dan nam je doveden momak iz okoline Soledara, gde je bila strašna situacija. Položaj im je bio pod paljbom, odeća im je spaljena, obuće uopšte nije bilo, a hodali su bosi dva-tri kilometra dok nisu stigli do kolibe i tamo našli gumene papuče. Noge su im bile potpuno crne, ali su na njima nekako stigli do svojih položaja, i tamo su već poslani u sanitetski bataljon i prošli dalje. Ali noge su im bile toliko promrzle da nisu mogli da ih spasu.“

Strategija Zelenskog

Ukrajinski proračuni se ne zasnivaju samo na vojnoj logici. Ako Bahmut padne, grad Časov Jar u njegovoj blizini mogao bi da postane zgodna linija odbrane za zaštitu 40 odsto Donjecke oblasti, na koju nadire Rusija.

„Sa vojne tačke gledišta, Bahmut nema strateški značaj. Ali istovremeno ima i psihološki značaj“, objasnio je komandant ukrajinskih kopnenih snaga general-pukovnik Aleksandar Sirski.

Američka administracija je sugerisala Ukrajini da se ne zadržava oko Bahmuta, nego da se koncentriše na brze, iznenadne napade mehanizovanim brigadama na ruske položaje.

Ako se napusti Bahmut, ukrajinske snage će moći da se povuku na odbrambenu liniju ispred Slavjanska i Kramatorska. Bitka će tada jednostavno biti pomerena za nekoliko kilometara na zapad. Iako će ruske snage će i tamo nastaviti da nadiru, tu bi liniju odbrane bilo lakše održati.

Trenutno su 60. pešadijska brigada, 241. brigada teritorijalne odbrane, bataljon „Rok“, 46. aeromobilna brigada, 109. brigada teritorijalne odbrane, 71. pešadijska brigada, gruzijski plaćenici, u različitim stepenima koncentrisani u Bahmutu. Takođe i 30. mehanizovana brigada, 59. motorizovana brigada, 4. tenkovska brigada. Uz to, pod Bahmut su poslate Snage za specijalne operacije Glavne obaveštajne uprave i druge elitne jedinice.

Poljsko izdanje portala Niezależny Dziennik Polityczny je 22. decembra izvestilo da je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužni, pozvao Vladimira Zelenskog da povuče trupe iz Bahmuta. Ukrajinski glavnokomandujući ovu deonicu nazvao je „neperspektivnom“ i, štaviše, „opasnom“. Zalužni je, prema pisanju poljskih medija, direktno ukazao Zelenskom da, ako jedinice Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde ostanu u Bahmutu, onda će u jednom trenutku grupa od više hiljada ljudi jednostavno prestati da postoji.

Ukrajinski predsednik i njegovo najuže ratno rukovodstvo drugačije od zapadnih komandanata i stratega gledaju na borbe za Bahmut. Zapadnjaci smatraju da Bahmut ima mali strateški značaj, ali Zelenski tvrdi drugačije.

„Naše tajne službe i vojska vide stvari malo drugačije“, objasnio je ukrajinski predsednik. „Mi U Bahmutu samo kupujemo vreme do isporuke oružja, dok nam vojska ne ojača. Rusi su svojom artiljerijom gotovo potpuno uništili grad. Strateški, za njih nije relevantan sam Bahmut, već pre svega put kojim treba da krenu dalje. To im je potrebno da bi mogli dalje da napreduju. Dakle, pitanje je: šta posle Bahmuta? Sada je važno da svoje brigade unapredimo tako da postanu moćna pesnica Ukrajine. Pesnica sposobna da povrati određena područja.“

NATO model za Ukrajinu

U očekivanju ruske ofanzive i ukrajinske protivofanzive, nekadašnji generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmunsen, koji igra važnu ulogu osobe koja koordinira NATO i zapadnu vojnu pomoć Ukrajini, uveren je da će Ukrajina da dobije rat protiv Putina i da će uz pomoć borbenih tenkova da povrati izgubljene teritorije. On prihvata dalju eskalaciju i pristalica je dubljeg uključivanja NATO u sukob.

Zbog toga Rasmunsen predlaže da Ukrajina na predstojećem Samitu NATO-a u Viljnusu dobije status kandidata i zahteva pružanje bezbednosnih garancija Ukrajini, koje poredi sa „izraelskim modelom“.

Bezbednosni paket je napravljen po uzoru na sporazum između Izraela i Sjedinjenih Država. U nekim slučajevima formulacije su samo prepisane. Rasmunsen stoji na pozicijama „dve Kine“, pa svoju poziciju opravdava mogućnošću da se Kina „izvuče sa aneksijom Tajvana“. Istovremeno kritikuje Izrael, za čiji stav kaže da postavlja mnoga pitanja, tim pre što bi iranska podrška Rusiji trebalo da „bude razlog zabrinutosti za Izrael“.

Gerasimov i Surovikin

Majkl Kofman, direktor istraživačkog programa ruskih studija u Centru za pomorske analize, istraživačko-razvojnog centra američke mornarice koji sponzoriše američka vlada, i smatra se jednim od najvećih poznavalaca ruske vojske, ocenjuje da je učinak načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova dosta pod znakom upitnika, ali da je general Surovikin učinio dosta na stabilizovanju ruskih snaga i linije fronta.

Dolazak Gerasimova na čelo ruskih snaga tumači se ruskim planovima za dalju ofanzivu. „Putinov minimalni ratni cilj ostaje osvajanje Donbasa“, smatra Kofman. „Ofanzivna vizija Gerasimova je naravno privlačna. Odbrambena strategija bi značila gubitak rata za Rusiju. Problem je u tome što su generali poput Surovikina, prethodnika Gerasimova, bolje razumeli nesklad između vojnih sredstava Rusije i političkih ciljeva. Surovikin je stabilizovao linije fronta, komandovao je ukopavanjem snaga, ali nije postigao nijedan ofanzivni uspeh. Ovo je takođe velikim delom zbog trenutne nesposobnosti ruske vojske da napravi bilo kakav prodor osim skupih bitaka poput one kod Bahmuta.”

Oružani kapaciteti

Nedavna rasprava o isporuci tenkova Ukrajini imala je, pre svega, političku važnost, jer oni neće imati revolucionarne posledice za borbenu spremnost ukrajinske vojske. Individualne veštine vojske u osnovi nisu te koje preokreću tok ratova. Čak je i oružje poput „Himarsovog“ artiljerijskog sistema dugog dometa izgubilo svoju efikasnost. Obično je oružje najefikasnije kada se prvi put široko koristi. Hiljade tenkova je već uništeno u ovom ratu i nije verovatno da će prednost u kvalitetu zapadnih tenkova sada napraviti preokret. Prema tome: iako tenkovi vojno ojačavaju Ukrajinu, neće bitno promeniti tok rata.

Kofman ukazuje da konvencionalni rat velikih razmera predstavlja – iscrpljivanje. Veliki deo odnosi se na to kako oružane snage mogu da istraju – odnosno da li mogu da se regenerišu – i koliko brzo i dobro istrošeni materijal može biti zamenjen. Sve se vrti oko ljudstva i municije. Ukrajina je već dobila stotine tenkova u protekloj godini, ali su važniji bili drugi tipovi borbenih oklopnih vozila. U principu, količina naoružanja koja se dobija je važnija od njegovog kvaliteta ili tehnologije.

Tenkovi su manje važni od drugih stvari koje su sada obećane kao podrška ukrajinskoj vojsci. Prioritet Ukrajine su i dalje protivvazdušna i artiljerijska municija. Zatim dolaze precizno navođena municija za artiljeriju i precizno vođene rakete za napade velikog dometa – sistemi kao što su „Ekskalibur“ ili GLSDB. Osim toga, važan je i veliki broj borbenih oklopnih vozila za opremanje nekoliko brigada.

Zbog toga, suštinski, obe strane ovu fazu sukoba smatraju „tranzicionom“ i usredsređene su na to kako će da deluju u budućim operacijama. Poslednjih nekoliko meseci vođene su uglavnom pozicione borbe na obe strane kako bi se stekla bolja polazišta za dolazeće ofanzive.

Ovo se dešava dok se oko Bahmuta vodi takozvana bitka na iscrpljivanje. Ruske snage polako počinju ofanzivne operacije zauzimanja Donbasa. Istovremeno, pokušavaju da se postave tako da mogu da se brane od ukrajinske ofanzive ako je potrebno.

Američki institut za proučavanje rata (ISW) navodi da ruske trupe pojačavaju pritisak na sever i severoistok Ukrajine. Glavni cilj je da se Oružane snage Ukrajine nateraju da rasporede dodatne jedinice u Sumskoj, Černigovskoj i Harkovskoj oblasti, primoravajući ih da obezbeđuju logistiku u tom pravcu. Institut je ranije ukazivao na slične taktike „odvlačenja i odvraćanja pažnje“ u regionu Zaporožja. Njihov rezultat je bilo slabljenje južne grupacije Oružanih snaga Ukrajine, što može da ukaže i u kom pravcu će da se kreće buduća ruska ofanziva.