Vlasti su uzvratile raspoređivanjem dodatnih policijskih snaga na ulice. Protesti u Francuskoj postaju sve agresivniji, a njihovi akteri se u medijima pretvaraju u nasilnike i „ekstremiste koji žele da zapale Francusku”. Polako u zaborav pada činjenica da su ovi ljudi dva meseca mirno izlazili na ulice nezadovoljni podizanjem starosne granice za odlazak u penziju i da je „fitilj zapalila” vlada kad je progurala zakon preskakanjem glasanja u parlamentu. Izdejstvovala je šta je planirala zaobilazeći demokratski proces, što je razbesnelo demonstrante.
Možda vas zanima
Javni saobraćaj i juče je bio u prekidu, pojedine škole i javne službe su bile zatvorene, a energetski sektor blokiran. Bar šest od sedam rafinerija je zatvoreno ili funkcioniše smanjenim kapacitetom. Uticaj štrajka osetan je u svim sektorima i oblastima javnog života. Smeće na pariskim ulicama i dalje se gomila jer su ljudi koji brinu o higijeni grada u neprekidnom štrajku. Na pojedinim benzinskim pumpama nema goriva.
Ministar unutrašnjih poslova juče je upozorio na „veoma ozbiljan rizik od nasilja”, čime je opravdao angažovanje bar 13.000 policajaca na ulicama. Demonstrante je nazvao pripadnicima „ekstremističke organizacije krajnje levice”, ističući da neki od njih dolaze iz inostranstva da unište zemlju.
„Oni dolaze da uništavaju, ranjavaju i ubijaju policajce i žandarme. Njihovi ciljevi nemaju veze s penzionom reformom. Žele da destabilizuju naše institucije i da donesu krv i vatru u Francusku”, rekao je ministar.
Moglo bi se olako zaključiti da se narod nije ni bunio protiv reformi penzionog sistema, već da neki vandali sa strane dolaze da ih ugroze i demoliraju im državu. Ovim tonom zaglušene su i optužbe demonstranata da policija izuzetno grubo pokušava da uguši proteste. Naglašena je činjenica da su u ćorsokaku odnosi vlade i sindikata, koji se sporazumevaju udaranjem u ratne bubnjeve. Sindikati su besni na omraženog predsednika i njegove reforme. Vide ga kao predstavnika globalnog kapitalističkog sistema koji štiti interese krupnog kapitala, a ne ljudi koji žive od svog rada. On ih ne čuje i uzvraća da će se obračunati s nasilnicima i da haos neće tolerisati.
Nešto pomirljiviji ton koristi premijerka Elizabet Born, koja poziva predstavnike sindikata da razgovaraju i obećava da više neće koristiti član 49.3 kad je reč o budžetskim merama. Iz sindikata CFDT, koji je zauzeo neočekivano tvrd stav protiv reforme, kažu da će prihvatiti njen poziv ako je spremna da načini krupan korak u pogledu penzija. To znači, kako reče vođa levice Žan-Lik Melanšon, da postoji jednostavan način da se vrate mirnom tonu, a to je povlačenje zakona.
Možda vas zanima
Predaje nema, poručili su sindikati juče kad su pozvali na generalni štrajk tvrdeći da će protesti prerasti u ono što Francuzi nazivaju revolucijom. Na dnevnom redu nije samo podizanje radnog veka sa 62 na 64 godine starosti, već i odbrana svih socijalnih prava za koja su se njihovi preci izborili. Analitičari su u prognozama podeljeni. Jedni veruju da bi Makron mogao pod pritiskom da odloži zakon, a drugi su ubeđeni da šef Jelisejske plate neće napraviti korak nazad i da bi eventualno premijerka ostavkom mogla da plati cenu.
