U trenutku kada, posle više od godinu dana čekanja, Finska postaje 31. član NATO-a, ova zemlja raspolaže kako modernim zapadnim oružjem, tako i onim sovjetskim iz prošlog veka.
Veliki deo njene artiljerije čini naoružanje sovjetske proizvodnje, kao što su poljski topovi M-46 i 2A36 „zumbul-B“ i haubice „gvozdika D30“ i 2S1. Polovinu finskih borbenih vozila pešadije čine švedski CV-9030, a drugu polovinu sovjetski BMP-2.
Oružane snage Helsinkija mogu da se pohvale domaćim oklopnim transporterima „patria“, vozilom modularnog dizajna koje može da deluje kao laki tenk sa glavnim topom velikog kalibra, ili da nosi top ili raketni borbeni modul sa daljinskim upravljanjem. Poljska ih uvozi pod imenom Rosomak.
Možda vas zanima
Od 2001. proizvedeno je 900 oklopnih vozila „patria“ različitih verzija. Ministarstvo odbrane Hrvatske je 2012. izvezlo između 40 i 50 vozila „patria AMV“, proizvedenih po licenci nacionalne kompanije „Đuro Đaković Specijalna vozila“. Zagreb je kupio 126 vozila „patria AMV“, od kojih je šest napravljeno u Finskoj.
Finsko vazduhoplovstvo se uglavnom sastoji od aviona strane proizvodnje. Prema portalu „Insajd over“, Helsinki ima 64 lovca F/A-18 „hornet“ američke proizvodnje, opremljenih većinom domaćom elektronikom i kontrolnim sistemima.
Pošto vek trajanja flote ističe do 2030. godine, očekuje se da će sadašnji lovci biti zamenjeni višenamenskim avionima pete generacije F-35A, na osnovu ugovora koji je sklopljen sa SAD.
Finska vojska ima oko 215 bespilotnih letelica različitih tipova, od kojih su devet tipa MK-9 „riper“, navodi portal.
Uglavnom usmerena na obalne operacije, finska mornarica je obučena i naoružana da štiti svoje teritorijalne vode u Baltičkom moru i da brzo napada neprijateljske brodove, da brani saobraćajne puteve i moreuze, kao i da sprovodi izviđačke misije, kaže Sergej Andrejev, stručnjak Ruskog saveta za spoljne poslove.
Mornarica ima 17 minolovaca različitih tipova i osam brzih raketnih čamaca: četiri klase „hamina“ i četiri klase „rauma“.
Finska koristi nemačke glavne borbene tenkove „leopard 2A4“, kao i „leoparde 2A6“ kupljene od Holandije 2015. godine.
Finske odbrambene snage imaju oko 21.500 ljudi u aktivnoj službi i oko 900.000 rezervista koji su odslužili vojni rok.
Šta to znači za NATO?
Glavni značaj ulaska Finske u NATO, međutim, je širenje uticaja Alijanse i približavanje ruskim granicama, ocenjuje direktor Instituta za strateške procene Sergej Oznobiščev za RT internešenel.
„Kao i svaka birokratska organizacija, Alijansa u ovom slučaju ima koristi od širenja svog domena i uticaja. Osim toga, to je način da se ograniči uticaj Rusije“, ističe Oznobiščev.
On dodaje da NATO pokušava da se proširi, jer Rusiju vidi kao glavnog protivnika.
„Približava se što je više moguće, postavlja infrastrukturu u ruskom okruženju, što je važno za NATO i svakako opasno za Rusiju“, kaže Vladimir Bruter, ekspert Međunarodnog instituta za humanitarne i političke studije.
Možda vas zanima
Za razliku od njih, Aleksandar Hramčihin sa Instituta za političke i vojne analize smatra da „NATO nema koristi od članstva Finske, upravo suprotno – to samo povećava obaveze Alijanse“.
Šta to znači za Rusiju?
Ulazak Finske u NATO samo će povećati napetosti na globalnoj sceni, upozorio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je proširenje bloka opisao kao zadiranje u bezbednost i nacionalne interese Rusije.
„To nas primorava da preduzmemo kontramere kako bismo se se obezbedili – i taktički i strateški“, objasnio je Peskov.
On je istakao da je pitanje odnosa Rusije i Finske „suštinski drugačije“, nego što je sukob sa Kijevom i da, za razliku od Ukrajine, Finska nikada nije bila „antiruska“, niti je imala bilo kakve sporove sa Moskvom.
Ipak, kao odgovor na ulazak Finske u NATO, Moskva je već nagovestila da će pojačati odbrambene kapacitete u zapadnim i severozapadnim regionima Rusije.
„Ako druge članice NATO-a rasporede snage i opremu na finskoj teritoriji, mi ćemo preduzeti dodatne korake da osiguramo bezbednost Rusije“, upozorio je zamenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.
Već se radi na ispunjavanju tog cilja.
Ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je da će na granici sa Finskom, u Kareliji i regionu oko Sankt Peterburga, biti formiran novi armijski korpus, kako bi se ojačale ruske oružane snage. Korpus će se sastojati od tri motorizovane streljačke divizije i dve vazdušno-desantne divizije.
Prema rečima vojnog posmatrača pukovnika Mihaila Hodarjonoka, Moskva će se koncentrisati na jačanje kopnenih i obalnih trupa u regionu i povećanje prisustva ruskih raketnih trupa i artiljerije.
„Verovatno će nove formacije uključivati brigade koje upravljaju raketnim sistemima ‘iskander-M’ i brigade teške artiljerije sa nuklearnom municijom“, rekao je Hodarjonok.
On tvrdi da ukoliko stvari eskaliraju do faze u kojoj Rusija mora da planira borbena dejstva u regionu, Moskva će najverovatnije razmotriti dalekosežne visokoprecizne udare na ciljeve u Finskoj i Švedskoj, kakve mogu da izvedu avioni dugog dometa koji nose krstareće rakete, ili pomorske snage koje nose rakete „kalibar“.
S obzirom na superiornost NATO-a u pogledu konvencionalnog naoružanja, Moskva bi dobro razmislila o postavljanju nuklearnih mina duž državne granice sa novim članicama Alijanse, dodaje Hodarjonok.
„Ipak, svaka odbrambena operacija ovog obima mora prvo da se odobri. Moraju da se formiraju sve vojne jedinice i da se planira njihov raspored, kao i koordinacija, komandni i kontrolni lanci, snabdevanje i logistika. Naravno, troškovi za tako nešto bi bili veliki, ali u ovom slučaju nacionalna odbrana i bezbednost očigledno imaju prioritet“, rezimirao je Hodarjonok.
Šta Finska dobija ulaskom u NATO?
Prošlog maja, tadašnja premijerka Finske Sana Marin rekla je da raspoređivanje nuklearnog oružja ili otvaranje NATO baza u Finskoj nije deo pregovora o članstvu u Alijansi i dodala da ni NATO nije zainteresovan za tako nešto.
Marin je naglasila da je Finska mnogo uložila u bezbednost kao „mala zemlja“ koja „ima agresivnog suseda“, ali je aplikaciju za članstvo u NATO nazvala „činom mira“, a ne rata.
Ipak, Helsinki ulaskom u NATO neće sebi obezbediti mir, već gubitak statusa i suvereniteta, smatra vojni novinar Ivan Konovalov.
„Do sada je Finska uživala poseban status neutralne države na međunarodnoj sceni. Čak i u vreme Hladnog rata, kada je SSSR bio u sukobu sa NATO-m, neutralni stav je učinio da se Finska istakne kao igrač na globalnoj sceni. Ali sada je gotovo. To će biti politička smrt za Finsku koja će sada postati samo jedna od mnogih koji ispunjavaju nalog Vašingtona. Izgubiće svoju političku jedinstvenost i biće asimilovana u NATO“, ocenjuje Konovalov.
Prema rečima Aleksandra Hramčihina, ova odluka je protivna interesima Finske jer će samo narušiti njenu bezbednost, čak iako Helsinki misli da će biti obrnuto.
„Ovo je bila iracionalna odluka inspirisana strahom“, ističe.
Rusija je ili partner ili protivnik
Odnos Moskve i Helsinkija se nedavno pogoršao, a neće se poboljšati u skorijoj budućnosti, smatra Vladimir Bruter.
„Jedina šansa da se izgradi uravnotežen odnos je da Zapad prestane da govori o Rusiji kao o sili koju treba obuzdati. Rusija je ili partner, ili protivnik. Nema načina da Zapad nastavi da ‘obuzdava’ Rusiju i da istovremeno održava dobre odnose sa njom. Rusija je već dala previše vremena Zapadu, uprkos tome što se stavila u očigledno nepovoljniji položaj jer je, kao što vidimo, Zapad iskoristio ovo vreme da nastavi da tretira Rusiju kao ekonomsku, političku i vojnu silu koju treba obuzdati. Nadam se da Moskva to više nikada neće dozvoliti“, poručio je Bruter.
Oznobiščev ocenjuje da, iako je pristupanje Finske NATO-u protivno dugoročnim interesima Rusije, ono ne predstavlja neposrednu ili veliku pretnju.
Mnogo će zavisiti od toga koliko će Moskva i Helsinki da rade na spasavanju odnosa koji su nekada bili dobri, u čemu im mogu pomoći „sve te decenije prijateljstva i dobrosusedskih odnosa“.
Možda vas zanima
„Vreme je da se usmerimo na stabilizaciju odnosa Rusije sa Finskom i Švedskom dok imamo nešto što još može da se spasi. Do sada te dve zemlje nisu bile previše neprijateljske i glavno za Rusiju je da one ne dozvoljavaju da NATO koristi njihove teritorije kako bi povećao vojno prisustvo i izgradio vojne kapacitete“, rekao je Oznobiščev.
Odnosi Rusije sa svim zapadnim zemljama su se toliko pogoršali da „sledeća etapa može biti samo direktan rat, koji se verovatno neće dogoditi“, smatra Hramčihin.
„Mislim da ne treba da nastavljamo sa beskrajnim žalopojkama o obnavljanju odnosa sa Zapadom. Moramo da shvatimo da se to nikada neće dogoditi“, ocenjuje.
