Nedavno je istu političku akciju izveo i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, zapretivši otcepljenjem tog dela Bosne i Hercegovine.
On najavljuje potpisivanje dokumenta o zaštiti entitetske imovine, koji, između ostalog, sadrži i najavu policije RS na administrativnu liniju razdvajanja sa Federacijom Bosne i Hercegovine.
Prema Dejtonskom sporazumu, granica između dva bosanskohercegovačka entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, određena je samo administrativno i nije dozvoljeno uspostavljanje bilo kakve granične kontrole i slobode kretanja. Dodikov plan bi, ukoliko bi se sproveo u delo, značio kršenje samog sporazuma kojim je uspostavljena de fakto paradržava Republika Srpska.
Ali provokacije ove vrste dio su političkog folklora BiH i njihova glavna svrha je da skrenu pažnju sa drugih problema.
Mnogo je lakše prikupiti političku podršku parolama i prijetnjama nego govoriti o stvarnim problemima koje dijele oba entiteta Bosne i Hercegovine, a koji su uglavnom ekonomske prirode.
Posebno je loša situacija u Republici Srpskoj.
Republika Srpska je najveća ekonomska rupa u susedstvu
Situacija sa privredom i uslovima života u celoj BiH je, najblaže rečeno, poražavajuća, a RS je manje razvijen deo ionako ekonomski zaostale zemlje.
Da bi se izbjegle optužbe za manipulaciju podacima, potrebno je pogledati informacije i poređenja samih institucija RS, u ovom slučaju Investiciono-razvojne banke Republike Srpske.
Prati glavne ekonomske pokazatelje entiteta čiji je vlasnik i upoređuje ih sa Federacijom Bosne i Hercegovine i susednim zemljama, Hrvatskom i Srbijom.
Uključena je i EU, ali je razlika tolika da nema smisla porediti RS sa prosekom zemalja EU.
Republika Srpska je po svim parametrima ekonomski slabija od Federacije Bosne i Hercegovine, slabije je razvijena od Srbije i daleko manje razvijena od Hrvatske.
To je razlog velikog iseljavanja, pa je ono sa nekadašnjih 1,4 miliona stanovnika (2004. godine) palo na nešto više od 1,12 miliona stanovnika u 2019. godini.
Poslednji potpuni podaci kojima raspolaže Investiciono-razvojna banka Republike Srpske odnose se na 2019. godinu, pa ćemo ih koristiti jer se odnosi nisu bitnije promenili do 2022.
Nominalni bruto domaći proizvod (BDP) je 5,75 milijardi evra, što je samo polovina BDP-a Federacije BiH (11,85 milijardi), osam puta manje od Srbije (49,1 milijardi) i više od devet puta manje od Hrvatske (53,9 milijardi).
Srpska nije važna ni u regionalnim okvirima
To su apsolutni iznosi i govore o veličini same privrede, a ne o razvoju.
Za ovo možemo koristiti BDP po glavi stanovnika, koji pokazuje razlike u stepenu ekonomskog razvoja.
I po ovom pokazatelju Republika Srbija zaostaje.
BDP po stanovniku RS je 5.035 evra, Federacije BiH 5.409 evra, Srbije 6.628 evra, a Hrvatske 13.259 evra.
Ovo nam daje opštu sliku, koja po pravilu uvek korelira sa pojedinačnim pokazateljima razvoja i standardima.
U 2019. godini ostvaren je izvoz proizvoda po stanovniku RS iznosio je 1.619 evra, Federacije BiH 1.782 evra, Srbije 2.410 evra, a Hrvatske 3.741 evra.
Podaci koje daje Razvojno-investiciona banka Republike Srpske nisu savršeno usklađeni sa podacima međunarodnih institucija, ali ne odstupaju značajnije.
Uglavnom pokazuju realno stanje, a to je da Republika Srpska nije od velike ekonomske važnosti, ni u regionalnim ni u evropskim okvirima.
Veoma nizak životni standard stanovnika Republike Srpske
Toliko o celokupnoj privredi, a uočavaju se i razlike u platama i penzijama.
U 2019. godini prosečna mjesečna neto plata isplaćena u Republici Srpskoj iznosila je svega 464 eura, u Federaciji BiH 475 eura, u Srbiji 467 eura, au Hrvatskoj 870 eura.
Treba napomenuti da je zvanična stopa nezaposlenosti iznosila 24,8 odsto.
Od 2008. godine rast plata u RS iznosio je svega 20 odsto, manje nego u Srbiji, a čak i manje nego u daleko razvijenijoj Hrvatskoj.
Posebno je poražavajuća situacija sa penzijama. U RS je bila 194 evra, u Federaciji BiH 213 evra, u Srbiji 224 evra, a u Hrvatskoj 341 evro.
Iako je problem (ne)održivosti penzionog sistema panevropski, i veoma je izražen u Hrvatskoj, Srbiji i cijeloj Bosni i Hercegovini, posebno veliki problem ima Republika Srpska.
Broj radnika i penzionera je skoro izjednačen, samo deset hiljada radnika više nego što ima penzionera.
S obzirom da je, prema podacima, 2022. godine u RS rođeno 9.118 dece, a umrlo 16.263 osobe, situacija će se dugoročno pogoršavati.
Generalno, očekivani životni vek je godinu dana kraći nego u Srbiji i pet godina kraći nego u Hrvatskoj.
Dodik se plaši da ostane bez državne imovine jer tada neće imati šta da proda
Svi navedeni ekonomski podaci ukazuju na jednostavnu činjenicu da Republika Srpska nije ekonomski isplativa i opstaje zahvaljujući zaduživanju.
Naravno, to ne znači da je ona zaduženija od razvijenijih zemalja, ali je održavanje duga mnogo teže.
Siromašnije zemlje su generalno manje zadužene od bogatih, zbog same činjenice da ne mogu da održe visok nivo duga. Često imaju neefikasan poreski sistem, odnosno uopšte ne mogu da naplate porez (ma koliko).
Postoji delikatna granica do koje siromašne zemlje mogu da se zadužuju, a ona je veoma niska. Republika Srpska je prešla tu granicu.
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je u septembru prošle godine donio presudu prema kojoj je vlasnik imovine u Bosni i Hercegovini (kao što su rijeke, šume i sl.) država Bosna i Hercegovina, iz čega proizilazi da je Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine mogu samo koristiti tu imovinu, a ne i upravljati njome.
To je problem za Dodika jer je vrlo moguće da će biti potrebna prodaja ove imovine kako bi se smanjili dugovi entiteta RS.
Republika Srpska je relativno zaduženija od Federacije Bosne i Hercegovine
Prema dostupnim informacijama, javni dug Bosne i Hercegovine na dan 31. decembra 2021. godine dostigao je nivo od 12,82 milijarde konvertibilnih maraka, odnosno 6,58 milijardi evra.
Od toga se 51,08 posto odnosilo na Federaciju Bosne i Hercegovine, a 48,04 posto na Republiku Srpsku.
Iako je to relativno niskih 34,82 odsto javnog duga u odnosu na ukupan BDP, s obzirom na nizak stepen privrednog razvoja, to je previše.
Ako se uzme u obzir da trećina stanovništva Bosne i Hercegovine živi u Republici Srpskoj, a na nju otpada skoro polovina duga, situacija za taj entitet je daleko gora nego u Federaciji.
Javni dug po stanovniku RS je približno duplo veći nego u Federaciji BiH.
Dodik je svuda u dugovima, a Orban mu pomaže
Republika Srpska je poslednjih godina u prevelikom dugu, a tek dolazi period kada će taj dug biti otplaćen.
U decembru 2022. pozajmila je 110 miliona evra za pokrivanje starih dugova kod Izvozno-uvozne banke Mađarske (EKSIM).
Reč je o državnoj banci, a dug je sa fiksnom kamatom od pet odsto i zateznom kamatom od dva odsto.
Zbog činjenice da je u državnom vlasništvu i da joj Mađarska garantuje dugove, spekuliše se da ga kontroliše sam Orban.
Razni mađarski preduzetnici povezani sa Orbanom ranije su od nje dobijali povoljne kredite, uključujući i Orbanovog zeta.
Međutim, Republika Srpska je najviše dužna Evropskoj investicionoj banci.
Nakon toga, najveći deo duga je u obveznicama (dug prema privatnim investitorima), prema Svetskoj banci (SB) i Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Dugovi dolaze na naplatu, a Dodik ostaje bez imovine koju može prodati da bi ih pokrio
Pre nekoliko dana objavljeno je i da je planirano novo zaduženje izdavanjem obveznica od 25 miliona konvertibilnih maraka početkom maja, uz kamatu od 5,8 odsto.
Ovo je relativno skup dug, čak i ako se uzme u obzir trenutni rast cene duga širom sveta.
Ali s obzirom na to da Republika Srpska ne uživa veliko povjerenje investitora, procjenjuje se da je rizik od bankrota (nemogućnosti vraćanja dugova) veći.
U februaru ove godine, nakon analize ekonomske situacije, agencija Standard & Poor’s potvrdila je kreditni rejting „B“ sa stabilnim izgledima za RS.
Ovo je duboko na teritoriji „smeća“, sa procenjenim visokim rizikom da dug ne bude otplaćen.
Isti kreditni rejting ima i Federacija Bosne i Hercegovine.
Dodikov igrokaz
Republika Srpska se u 2022. na različite načine zadužila za oko 700 miliona konvertibilnih maraka, četiri puta više nego što se u istom razdoblju zadužila Federacija BiH.
Ova godina će biti problematična jer na naplatu dolazi 1.2 milijarde konvertibilnih maraka, što čini petinu proračuna.
S obzirom na dugove koji dolaze na naplatu, što će zahtevati nova zaduženja samo da bi se podmirila stara dugovanja, logično je da Dodik ne želi prepustiti imovinu vrednu milijarde eura.
Sve ostalo je politički igrokaz.