Venecijanska komisija je u zaključcima navela da o pitanjima ustavnosti odlučuju ustavni sudovi i da VK ne želi, niti ima mandat da se meša u ulogu ovih sudova.
Možda vas zanima
„Međutim, Ustavni sud Crne Gore trenutno ne može da funkcioniše zbog nedostatka kvoruma, a predstoji ponovna skupštinska rasprava o Zakonu o predsedniku. U tom kontekstu, Venecijanska komisija je prihvatila da da svoje mišljenje o ustavnosti Zakona“, navodi se u mišljenju.
Venecijanska komisija navodi da je analizirala ustavne odredbe o formiranju vlade i ističe da ih je vrlo malo. Utvrdili su da izmene i dopune Zakona o predsedniku ne da samo razjašnjavaju ove odredbe, već ih dopunjavaju i čak im i protivreče.
VK podseća da je za izmjenu Ustava potrebna kvalifikovana većina, a da su izmene odredbi o fomiranju vlade kroz izmene Zakona o predsedniku, koji je običan zakon, u suštini promene Ustava manjom većinom od one propisane Ustavom, prenele su podgoričke Vijesti.
Venecijanska komisija napominje da bi bilo korisno da Ustav ima dodatne propise o formiranju vlade, kako bi se sprečavali zastoji i razume da Zakon o predsedniku predstavlja pragmatičan pokušaj da se reši instituticionalni ćorsokak, ali ponavlja da komplementarne odredbe iz tog zakona utiču na sistem podele vlasti predviđen Ustavom treba dodati putem izmene ustava za koji je potrebna kvalifikovana većina.
VK ističe i da žali zbog blokade Ustavnog suda i ocenjuje da je to rezultat nespremnosti političkih partija da pronađu konstruktivne kompromise.
Smatraju da je Ustavni sud mogao dati bitne smernice o tumačenju ustavnih dužnosti predsednika i parlamenta i da je trenutna politička kriza mogla biti izbegnuta i rešena da su se vlasti Crne Gore rukovodile principom lojalne saradnje između državnih organa.
Možda vas zanima
„Odbijanje predsednika da predloži kandidata za premijera za formiranje vlade, ili da imenuje onog koga je predložila skupštinska većina, izostanak političkih konsultacija ili odbijanje da u njima učestvuje, međusobne optužbe za neustavno ponašanje, pretnje bojkotom parlamenta ili impičment, odbijanje izbora sudija Ustavnog suda, sve do ishitrene zakonodavne inicijative koja se materijalizovala u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku, sveukupno su simptomi nepoštovanja institucija i građana, kao i loših političkih i ustavnih kultura“, navodi takođe Venecijanska komisija.
„Stara“ parlamentarna većina je ovaj zakon usvojila 2. novembra, ali ga je predsednik Milo Đukanović vratio 7. novembra Skupštini na ponovno odlučivanje i zatražio mišljenje Venecijanske komisije.
