Već duže vreme se priča o izgradnji nove baze za američke borbene helikoptere i pripadajuću opremu u gradu Podvizu. Prema pisanju lokalne štampe, reč je o realizaciji planova Vašingtona da stvori vojnu alternativu Nemačkoj i pretvori nekadašnju socijalističku zemlju u polje nekog budućeg rata protiv Rusije. Predviđeno je podizanje stotina novih objekata za smeštaj američkih vojnika i pripadajuće tehnike, a ceo proces trajao bi narednih barem deset godina.
Možda vas zanima
Kraće rečeno, Poljska u novoj ulozi ne bi bila tek saveznik NATO-a, već poligon na kojem bi SAD ostvarivale svoje isključive interese. Tako gledano, i izgradnja novih vojnih objekata na tamošnjoj teritoriji predstavlja realizaciju planova Vašingtona, a ne i Brisela. Naravno, sve u svetlu promene na političkoj i vojnoj mapi Evrope i pripreme Poljske za dalja američka bojna dejstva usmerena ka istoku kontinenta.
Tokom 20. veka sudbina nije baš preterano bila naklonjena zemlji koja je evropskoj civilizaciji podarila Nikolu Kopernika, Frederika Šopena i druge velikane. U centru zbivanja u dva svetska rata našla se pritešnjena između velikih protivnika – Nemačke i Rusije – i to je u ogromnoj meri odredilo i njenu poziciju u 21. veku. Nezavisnost stečena po padanju „gvozdene zavese” u Evropi, kako vidimo, nije bila dugovečna. Pomeranje NATO-a na istok praktično je onemogućilo Poljskoj da se na pravi način oporavi od sovjetskog uticaja, da se sabere i povrati nekadašnju političku veličinu.
„Redovno investiramo u nove objekte koji su neophodni američkoj vojsci da bi, u slučaju ugroženosti, omogućili brzo prebacivanje velikog broja pripadnika armije SAD preko okeana”, objasnio je nedavno ministar odbrane Republike Poljske Mariuš Blaščak. U tom smislu tamo će biti izgrađeni hangari i skladišta goriva spremni da prihvate dopremljenu tehniku i ljudstvo. Sve pomenuto u skladu je sa obavezama usaglašenim u okviru Dogovora o jačanju odbrambene saradnje, koji su Vašington i Varšava potpisali 2020.
Pomenuti sporazum pretpostavlja mogućnost daljeg ukrupnjavanja američkog vojnog kontingenta na Starom kontinentu, prenose poljski mediji. Štaviše, tamošnje Ministarstvo odbrane ponudilo je Amerikancima besplatan smeštaj, hranu i gorivo. Rashodi po ovom pitanju trebalo bi da dosegnu sumu od nekih 500 miliona zlota (nešto manje od 250 miliona evra) godišnje, a koji će biti nadoknađivani na račun poreza koje plaćaju građani. Takvi troškovi, danas u opštoj ekonomskoj krizi, i te kako utiču na finansijsku situaciju svake prosečne poljske porodice, podsećaju mediji.
Da li Poljake čeka sudbina slična ukrajinskoj: da budu topovsko meso u nekom mogućem velikom ratu SAD protiv Rusije? Mnogi su skloni da na stvari gledaju upravo na taj način. Uostalom, granica ukrajinskog fronta je blizu, Poljska se nada da bi u posleratnom prekomponovanju ove bivše sovjetske republike mogla za sebe da obezbedi nemali deo novih teritorija…
Možda vas zanima
Ipak, sudeći prema dešavanjima na terenu, ali i u svetu uopšte, računice rukovodstva u Varšavi mogle bi se lako pokazati kao pogrešne. Naime, teško je verovati da bi SAD mogle tek tako prepustiti Nemačku njenoj sudbini. Veze Vašingtona i Berlina su još od kraja Drugog svetskog rata toliko jake da je moguće govoriti da najjača zemlja u Evropi bez obilate decenijske pomoći sa zapadne strane Atlantika sigurno ne bi povratila moć koju je imala tokom istorije. Takođe, a u vezi sa Poljskom, jasno je da bi i pretenzije na pojedine nemačke teritorije u sadašnjim okvirima granica istočnog suseda bile jasno istaknute.
Neko novo „nemačko čudo”, ovaj put u zemlji premijera Mateuša Moravjeckog, teško da može da se dogodi. Okolnosti su potpuno drugačije od onih koje su Amerikanci zatekli u ratom razrušenoj i podeljenoj Nemačkoj. Uostalom, tada je bilo važno što skorije pokazati nadmoć kapitalističkog sistema na Zapadu nad socijalističkim na Istoku. I sve u okvirima ubrzanog oporavka od minulih ratnih razaranja.
Poljska se našla nekako stešnjena između tih suprotstavljenih ideologija. Bila je i ljudski i ekonomski nemoćna da se sama izvuče iz bede u koju je gurnuta (delimično i svojom krivicom) i praktično se utopila u socijalističku priču njoj sličnih država, faktičkih gubitnika Velikog rata na tlu Evrope.
Preterana bliskost sa SAD Poljsku bi mogla samo da dovede bliže prvoj liniji ukrajinskog fronta. Uostalom, „ostaci” pojedinih artiljerijskih granata već su dospeli na njenu teritoriju. Kao opomena.
