„Tiktok” je s više od milijardu korisnika očarao mnoge širom sveta, jer koristi algoritam koji uspešno „pogađa” želje svoje publike. Ali, u SAD raste broj vladinih zvaničnika i političara koji upozoravaju da ova zabavna platforma za razmenu kratkog video-sadržaja u kineskom vlasništvu možda ipak zna previše i da ugrožava nacionalnu bezbednost.
Možda vas zanima
Republikanski senator sa Floride Marko Rubio predložio je dvopartijski zakon za zabranu aplikacije koju koristi više od sto miliona Amerikanaca. Predlog dolazi pošto su guverneri pojedinih američkih saveznih država, među kojima su Juta, Merilend i Teksas, zaposlenima u administraciji naložili da sa službenih telefona uklone spornu aplikaciju.
Propis za koji se pretpostavlja da bi mogao da dobije većinu u Predstavničkom domu Kongresa, u kojem republikanci imaju većinu, ali ne i Senatu, pod sugestivnim naslovom „Antisošal KPK akt”, iza kojeg se krije rogobatni naziv Zakon o sprečavanju nacionalne pretnje internetskog nadzora, opresivne cenzure i uticaja i algoritamskog učenja od strane Komunističke partije Kine, zahteva od predsednika Džozefa Bajdena da blokira sve američke transakcije s kineskom kompanijom „Bajt dens”, koja je vlasnik ove platforme.
Na udaru autora ovog predloga zakona nije samo „Tiktok”. Propis bi zabranom „zaštitio” Amerikance i od ostalih društvenih mreža za koje se utvrdi da su pod uticajem vlasti u Kini i Rusiji.
Na pokušaj da proguraju ovaj zakon u ključnom trenutku višegodišnjih pregovora između vlasnika ove društvene mreže i američke vlade o potencijalnom dogovoru koji bi rešio problem skladištenja podataka, portparolka „Tiktoka” Hilari Makvejd je poručila: „Zabrinjavajuće je što su neki članovi Kongresa odlučili da se zalažu za politički motivisanu zabranu ’Tiktoka’, koja neće učiniti ništa da unapredi nacionalnu bezbednost SAD.”
Kako prenosi Si-En-En, jedan od ljudi bliskih „Tiktoku” nezvanično je rekao kako je pomenuti zakon pokušaj da se ugodi gledaocima Foks njuza. Ironično je dodao da američki zakonodavci svoja osećanja zabrinutosti zbog sve većeg uticaja Kine dele preko mobilnih telefona „Ajfon”, proizvedenih u Kini.
Možda vas zanima
O zabrani „Tiktoka” već dugo se priča u Vašingtonu. Bivši predsednik Donald Tramp pokušao je da zabrani rad ove aplikacije ako ne bude prodata američkim kompanijama. Da bi preokrenula negativno političko raspoloženje prema osporavanoj aplikaciji, kineska kompanija „Bajt dens”, kako otkriva „Volstrit džornal”, u poslednje dve godine potrošila je oko devet miliona dolara na lobiranje u Vašingtonu.
Iako je Bajden ukinuo zabrane njegovog prethodnika u Beloj kući koje se odnose na „Tiktok”, visoki zvaničnici njegove administracije izrazili su zabrinutost. Tako je ministarka finansija Dženet Jelen poručila da aplikacija predstavlja „legitimni problem za nacionalnu bezbednost SAD”. Polovinom novembra, na saslušanju u Kongresu, direktor FBI Kristofer Rej rekao je da postoji opasnost da ova društvena mreža, koju kontroliše kineska vlada, bude iskorišćena „za operacije uticaja”.
Reporter tehnološkog portala „Gizmondo” Tomas German objasnio je za Si-Bi-Es njuz koje lične podatke prikuplja kineska aplikacija:
„Pregledaju sve moje kontakte da vide da li su ti ljudi na ’Tiktoku’. Oni definitivno prate sve što je unutra, bez obzira na to da li su ti ljudi na ’Tiktoku’ ili ne. Zanimljivo je što moji prijatelji nisu pristali da se njihovi brojevi telefona i imejl adrese učitaju u ’Tiktok’”.
Možda vas zanima
Džon Karlin, nekadašnji šef Odeljenja za nacionalnu bezbednost ministarstva pravde, kaže da podatke koje ova platforma može da prikupi već zovu „novom naftom”. Kako objašnjava, problem s „Tiktokom” nije u krađi ličnih podataka: „Manipuliše se sadržajem koji gledate preko ove aplikacije. A za stručnjake koji se bave bezbednošću glavno pitanje je da li želimo da Kina odredi šta gledamo u Americi.”
Majkl Bekerman, šef javne politike „Tiktoka” za Ameriku, tvrdi da je zabrinutost prenaglašena, jer ova društvena mreža prikuplja manje podataka od ostalih aplikacija i radi na tome da se korisnički podaci iz SAD prebace na servere u SAD kako bi bili van domašaja Kine.
