Francuski predsednik sastao se sa studentima i ručao s kineskim predsednikom u gradu Guangdžou na jugu zemlje, okončavši tako trodnevnu posetu Kini, kojom su dominirali razgovori o tome kako bi Peking mogao da posreduje u ukrajinskom ratu. Emanuel Makron u sredu je doputovao u Peking, odakle je poručio da nastoji da „odvrati Kinu od podrške ruskoj invaziji”. U četvrtak je razgovarao sa Si Đinpingom poručivši mu da računa na njega da će Rusiju „opametiti i smestiti za pregovarački sto”. Ovo je zapadno viđenje svrhe Makronove posete Kini, iako je jasno da ni njegova ni bilo čija poseta ni na koji način ne mogu da utiču na to da velika sila koja ima suverenu poziciju menja svoju spoljnu politiku, određenu već decenijama. Ipak, Kina pozdravlja ovu posetu imajući u vidu ogromne ekonomske interese, ali i mogućnost da se ispita pravac evropske politike. Mnogo će saznati opipavajući puls Makronu.
Možda vas zanima
Otuda je od velikog značaja to što se šef Jelisejske palate pre odlaska zaustavio u Guangdžou, glavnom gradu provincije Guangdong. Ovo je njegova treća poseta Kini od kada je postao francuski predsednik i prva od 2019, ali još nije boravio u ovom gradu iz kojeg je sada poslao svojevrsnu poruku. Prva je slika studenata koji mu zdušno skandiraju, aplaudiraju, prave s njim selfije i rukuju se. Vesela omladina i nasmejani francuski predsednik u prijateljskoj atmosferi. On odgovara na njihova pitanja u kampusu, obilazi studente u teretani. Druga je činjenica da ovaj grad od 12 miliona stanovnika ima jedinstvenu istorijsku vezu s Francuskom, koja seže bar 300 godina u prošlost. Naime, francuski brod je pre 325 godina prvim direktnim putovanjem iz Rošela u jugozapadnoj Francuskoj stigao do Guangdžoua, odakle je u Francusku poneo porcelan, svilu i brojne druge kineske proizvode. Tako je označen početak plodnih trgovinskih odnosa Kine i Francuske, što je potom rezultiralo i uspostavljanjem prvog francuskog konzulata u Guangdžou, centru trgovine i kulture. Odnos Francuske i Guangdžoua postajao je sve jači. De Gol je prvi od zapadnih lidera priznao Kinu. Brojne francuske kompanije tamo uspešno posluju, dok su tamošnje tehnološke firme radile na razvoju pariskih urbanih projekata. Rodila su se obrazovna partnerstva, univerziteti dve zemlje su se sprijateljili. Otvoren je odsek za nuklearni inženjering uz podršku francuske energetske kompanije. Kulturna razmena je cvetala.
Makron je u Kinu došao kako bi ojačao ekonomsku saradnju usled sve većih napetosti između Zapada i Pekinga, podstaknutom ratom u Ukrajini. Odbacio je ideju prekida saradnje s kineskom privredom ističući snažne poslovne veze Pariza i Pekinga. Makron se trudi i da istakne svoju ulogu dolaskom iz Pariza, gde postaje omražen zbog nepopularnih penzionih reformi. Francuzima je fitilj postao kratak zbog rasta troškova života. Skretanje pažnje s unutarpolitičkih problema spoljnom politikom možda će dati neki rezultat, ali je pitanje da li se politička forma koju Makron odavde šalje dopada i kineskom predsedniku.
Iako je dolazak u Peking udarna vest, ne može se potceniti značaj njegove posete Guangdžouu, centru viševekovne saradnje dve zemlje. Ovaj grad je i kolevka brojnih revolucija i reformi, grad na Zapadu poznat kao „kanton” koji čuva najstarije hramove i carske grobnice.
Francuska, kao i Nemačka, želi da očuva trgovinske veze, ali je uoči ove posete šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kritikovala Sija zbog održavanja prijateljstva s ruskim predsednikom, naglasivši (pozivajući se na kineski mirovni plan od 12 tačaka) da bilo koja inicijativa koja konsoliduje ruske aneksije nije održiva. Makron i Lajenova zalažu se za dva različita pravca evropskog odnosa prema Kini.
Možda vas zanima
Mnogo je analitičara koji smatraju da je zapravo Makron otišao u Kinu uz nadzor Lajenove, viđene za novu šeficu NATO-a (možda po nalogu iz SAD). Njeno prisustvo čak je i u Francuskoj izazvalo brojne negativne kritike. Ona i njene poruke ne uklapaju se u sastav delegacije koju je Makron poveo sa sobom, a u kojoj su ministri finansija, spoljnih poslova i kulture, te šefovi čak pedesetak vodećih francuskih kompanija. Kinezi svakako pozdravljaju posete iz Evrope i svoju zemlju vide kao mesto gde se može razgovarati o širim geostrateškim pitanjima. Za njih je Makronova poseta prilika da vide da li ima šanse da EU krene nekim drugim putem, koji pokazuje znake strateške nezavisnosti što odvaja Evropu od američkog zagrljaja. Nakon francuskog predsednika za put u Kinu sprema se i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
