Podgorica – Mnogo šta je u javnosti ostalo nejasno o pojedinim rešenjima sadržanim u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću. To je prosto primoralo ministra pravde Marka Kovača da javno dodatno objasni smisao i domet ovog zakonskog teksta.
„U Zakonu o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću, zakonske izmene nadilaze svoj formalnopravni domen i šalju snažnu poruku države u cilju jasno ispoljene namere povraćaja nezakonito stečene imovinske koristi, dok istovremeno predstavljaju poboljšanje instrumenata koji će organi imati na raspolaganju u tom pravcu”, istakao je ministar pravde i tehničkom mandatu Marko Kovač u objavljenom autorskom tekstu.
On navodi da se „pomeranjem momenta kada se može krenuti u postupak trajnog oduzimanja imovinske koristi (u slučaju imovinske koristi proistekle iz krivičnih dela iz nadležnosti Specijalnog državnog tužilaštva) daje nova dinamika i samim tim šire ovlašćenja kada govorimo o ovom postupku”.
„Krivična dela – korupcija, organizovani kriminal i finansiranje terorizma i drugo, po svojoj prirodi su krivična dela kod kojih postoji opravdan javni interes i legitiman cilj, jer predstavljaju izrazitu opasnost po društvo, da bi postojala proporcionalnost ograničenja prava na uživanje imovine”, objašnjava Kovač.
On kaže da „važeći zakon definiše da se može oduzeti ona imovinska korist kad sud utvrdi da postoji vremenska povezanost između vremena u kojem je stečena imovinska korist i drugih okolnosti konkretnog slučaja koje opravdavaju oduzimanje imovinske koristi”.
„Ova norma daje prostor za individualno tumačenje u svakom konkretnom predmetu i ne obezbeđuje pravnu sigurnost u crnogorskom pravnom sistemu. Budući da je neophodno obezbediti pravnu sigurnost, bilo je neophodno definisati koji je to period (deset godina) pre i/ili posle izvršenja krivičnog dela. Ovo određenje je bilo neophodno kako bi se mogla oduzimati imovinska korist stečena kriminalnom delatnošću spojena sa zakonitom imovinom”, kaže Kovač.
Ministar poručuje i da se „uvodi obaveza državnih organa, banaka i drugih finansijskih institucija da dostave podatke koje zatraži državno tužilaštvo, bez obzira na tajnost odnosno poverljivost podataka (tajni podaci, lični podaci, poslovna, bankarska ili profesionalna tajna), bez odlaganja i bez plaćanja naknade”.
„Daje se mogućnost državnom tužiocu da pozove lice čija je imovina predmet finansijske istrage da se izjasni o podacima i dokazima koji su prikupljeni. Ako sud usvoji tužbeni zahtev, u presudi kojom se tužbeni zahtev usvaja, utvrđuje se da je određena imovinska korist stečena kriminalnom delatnošću, da se oduzima od tuženog, odnosno članova porodice tuženog i/ili trećih lica i da postaje svojina Crne Gore”, objašnjava Kovač.
Kovač ističe da se donošenjem ovog zakona „za najteža krivična dela uvodi postupak oduzimanja bez čekanja pravosnažne osuđujuće presude”. Priznaje da pitanje jačanja kadrovskih i tehničkih kapaciteta „definitivno ostaje najveći izazov u kvalitetnom sprovođenju ovog zakona”.