Dok se u Srbiji lome koplja u vezi s tim da li će se potpuno zabraniti pušenje u zatvorenom prostoru, gotovo naučnofantastično zvuči vest da je Novi Zeland od pre tri meseca prva zemlja na svetu koja je usvojila zakon prema kojem svi rođeni posle 1. januara 2009. godine neće više moći da kupuju cigarete. Doživotno.
Ovom merom, kao i kaznom od 95.910 dolara za onoga ko je prekrši, Novi Zeland se tako svrstao u red zemalja sa najrestriktivnijom politikom protiv pušenja na svetu. A ako ste pomislili da je to zato što je ovde veliki broj pušača – pogrešno. Novi Zeland ima jedan od najnižih procenata ljubitelja nikotina – svega osam odsto nacije puši. Poređenja radi, Srbija je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u samom vrhu – zauzima sedmo mesto sa 40,6 odsto pušača, a tik uz nas su komšije Grci (39,1) i Bugari (38,9).
Dovoljan je i samo letimičan pogled na politiku koja postaje dominantna u svim zemljama sveta, pa da nam postane jasno da ćemo u ne tako dalekoj budućnosti moći da zapalimo cigaretu samo u svom dvorištu. Još se ponegde u Evropi toleriše da zapalite cigaretu na stanicama gradskog prevoza, u parkovima, na ulici i na određenim mestima ispred restorana, ali lako je zaključiti da će i to biti kratkog veka.
SZO je agresivnu kampanju promovisanja antipušačke politike započela 2008. godine, a u poslednjem izveštaju (za 2021) pobedonosno objavila da su sada dva od tri čoveka na planeti pokrivena nekom od mera koje je propisalo ovo globalno zdravstveno telo. Među tim merama su zabrana pušenja u zatvorenom prostoru, ali i na javnim površinama, zatim drastično povećanje cene cigareta i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda, njihova potpuna zabrana reklamiranja i korišćenja u sponzorske svrhe…
Poslednji podaci SZO govore da je danas čak 69 odsto svetske populacije ili oko 5,3 milijarde ljudi pokriveno barem jednom od navedenih mera. Broj država koje ih uvode je sve veći: 44 zemlje imale su na snazi samo jednu meru 2007, a danas ih je 146. U 98 zemalja se sprovode dve mere i pokrivaju populaciju od 4,4 milijarde ljudi.
U trci ko će da usvoji što restriktivniju politiku u ovoj oblasti prednjače nordijske zemlje, u kojima je ujedno i najmanji broj pušača: Švedska ih ima 9,3 odsto (ujedno je i najbolje kotirana evropska zemlja), Island 11,2, Finska 12,5, Norveška 12,9, a Luksemburg 13,5 procenata pušača.
Predvodnici, sa čak četiri uvedene mere, jesu Jordan, Irska, Madagaskar, pomenuti Novi Zeland i Španija, a sam vrh, sa svih pet uvedenih mera, drže Brazil i Turska. Međutim, koliko su ovi zvanični izveštaji daleko od realnosti može da se uveri svako ko otputuje u Aman ili Istanbul.
A evo kako u očima SZO izgleda Srbija… Uvođenje svih mera se ocenjuje od jedan do 10, a naša zemlja je u poslednjem izveštaju dobila trojku za zabranu pušenja u delu javnih objekata i šesticu kada je u pitanju zabrana oglašavanja nikotinskih proizvoda. Pohvale smo dobili za zabranu pušenja u zdravstvenim, obrazovnim i državnim ustanovama, kao i u javnom prevozu, a kritiku što to nije sprovedeno i u ostalim zatvorenim prostorima poput restorana, kafea, barova… Zamereno nam je nepostojanje zabrane da se cigarete pojavljuju u filmovima, što duvanska industrija može da bude sponzor raznih manifestacija, što su duvanski proizvodi istaknuti na prodajnim mestima, a paklice nisu propisno obeležene (onim groznim slikama), kao i nedostatak kampanje u medijima i saradnje s novinarima koji bi promovisali vrednosti zemlje kao nepušačke zone…
Srbija je pohvaljena što su, u poređenju s 2010. godinom, cigarete sada manje dostupne u finansijskom smislu, mada bi se dalo raspravljati da li je ovo poskupljenje mera vlade u borbi protiv pušenja ili posledica inflacije. A ukoliko pripadate kategoriji onih koji jedva čekaju da zapale cigaretu posle ručka i ako vas nije iznervirala najava Dane Grujičić – pročitajte antrfile. Pa onda još jednom. To je naša i budućnost naše dece.
Zabrane u kolima, na ulici, u parkovima
*Irska je u kolima, na ulici, u parkovima29. marta 2002. postala prva zemlja na svetu koja je zabranila pušenje u svim zatvorenim objektima, uključujući restorane i barove
*Australija od 2007. zabranjuje pušenje u kolima ukoliko je prisutna osoba mlađa od 16 godina, a u Francuskoj od 2015. ne sme da se zapali cigareta ukoliko je suvozač dete mlađe od 12 godina. U Grčkoj je kazna za to 3.000 dolara
*U Turskoj je još 1997. zabranjeno pušenje u preduzećima u kojima radi više od četiri radnika
*U Švedskoj je od 2019. zabranjeno pušenje i u otvorenim delovima restorana i barova, kao i na igralištima, autobuskim i tramvajskim stajalištima
*U Mađarskoj je zabranjeno pušenje u radijusu od pet matara od ulaza u škole i fakultete
*Na Novom Zelandu je zabranjeno pušenje u avionima na domaćim letovima još 1988. Reklamiranje cigareta na televiziji i radiju je zabranjeno 1963, u bioskopima i na bilbordima 1971, a u štampi 1990. godine
*U Francuskoj je zabranjeno pušenje u javnom prevozu 1976. godine. Kazna za kršenje zabrane pušenja u ovoj državi je minimum 500 evra po osobi
*U Americi ne postoji zabrana pušenja na nacionalnom nivou, već zavisi od države do države. Trenutno je pušenje u svim zatvorenim prostorima zabranjeno u 29 država. Međutim, izuzeci postoje, a to su kazina, privatni klubovi i kompanije s malim brojem zaposlenih
*U Češkoj je zabranjeno i glumcima da zapale cigaretu tokom predstave
*U Japanu pojedine firme daju radnicima koji ne puše šest dana dodatnog odmora. Zabranjena je prodaja i konzumiranje cigareta mlađima od 20. godina. U Tokiju je zabranjeno pušenje i na ulici, ali postoje određena mesta za pušače