U poslednje vreme se često čuje optužba da Srbija “po nalogu Rusije pokušava da destabilizuje EU“, piše Frankfurter algemajne cajtung i podseća na tvrdnju Konstantina Kulea, zamenika šefa poslaničke grupe Liberala u Bundestagu, koji je naveo da je “srpska Vlada Putinova produžena ruka na Balkanu“. Slično je rekao i Mihael Štibgen, demohrišćanski ministar unutrašnjih poslova pokrajine Brandenburg.
Nemački lista navodi da su oni tvrdili kako Srbija ciljano bez viza pušta u zemlju ljude iz Indije, Tunisa, Burundija ili Kube kako bi ovi otišli u EU i tražili azil. Štibgen je to nazvao “azilnim turizmom koji Srbija podržava“.
Neki nemački političari su tražili da se preispitaju pregovori Beograda o pristupanju EU ili novac iz pretpristupnih fondova.
No, kako piše Frankfurter algemajne “sumnje u Srbiju su razumljive, ali u ovom slučaju neodržive“.
„Svakako ne doprinosi poverenju to što se balkanska zemlja nije priključila sankcijama protiv Rusije. Ali promašene su optužbe da Srbija po Putinovom nalogu minira EU tako što podstiče iregularne migracije“, navodi list.
Dalje se dodaje da je glavni cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića da “ojača svoju moć“.
„Teško da će on rizikovati ozbiljan konflikt sa EU gde se nalaze daleko najvažnija tržišta i trgovinski partneri Srbije – sve dok njegovo održanje na vlasti ne zavisi od toga“, piše nemački list.
Navodeći da EU nije srećna što – povrh 4,5 miliona ukrajinskih izbeglica – sada preko Srbije stiže i jedan broj migranata iz Indije ili Burundija, frankfurtski list se osvrće na pretnje koje se zbog toga upućuju Srbiji.
“Upozorenja na moguće zamrzavanje pristupnih pregovora su tupi mač protiv Beograda. Ti pregovori godinama stagniraju. Njihovo prekidanje ne bi ostavilo utiska u srpskom stanovništvu koje je ionako kritično prema EU. Uz to, ni među zagovornicima EU u Beogradu skoro niko više ne veruje da je pristupanje EU realno. Jednako tako bi Srbiji moglo da se preti zabranom pristupa Marsu”, dodaje se u tekstu.
Drukčije je, piše Frankfurter algemajne, sa temom koju je pomenula evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson – da EU ukine bezvizni režim za građane Srbije za putovanja u Šengenski prostor.
“To bi jako pogodilo srpsku privredu, kao i pretežno urbano stanovništvo koje putuje, ali i vlasti. To je najubojitije oružje u briselskom arsenalu“, komentariše list.
Od 2013. u EU postoji mehanizam za tako nešto, recimo za slučaj da iz određene zemlje dođe “znatan i iznenadan“ porast broja iregularnih migranata.
Kad bi srpskim građanima opet bile uvedene vize, “mnogi u Srbiji bi se setili vremena sankcija, ratova i autokrate Slobodana Miloševića”, piše Frankfurter algemajne. “Taj osećaj izolacije je prilikom ukidanja viza 2009. spao sa zemlje kao teška noćna mora, bio je to pravi preokret. Bes zbog povratka u tamna vremena usmerila bi se sigurno i protiv srpske Vlade.“
Ali, dodaje list, predsednik Vučić je već reagovao na upozorenja. U novembru će isteći dva srpska sporazuma o bezviznim putovanjima – sa Burundijem i Tunisom – dok Brisel pritiska da se isto učini i sa Indijom.
“Dakle, Evropska unija ipak još ima uticaj na Balkanu, jer je viznom liberalizacijom dala nešto što države regiona ne žele da izgube“, zaključuje Frankfurter algemajne.
