Poljska svoje gubitke u Drugom svetskom ratu procenjuje na 1.4 biliona dolara i zahteva odštetu od Nemačke, ali Berlin je više puta odgovorio da su sva financijska potraživanja povezana s ratom namirena. Po nemačkoj vladi, pitanje reparacija i odštete za ratne gubitke ostaje zatvoreno i ona ne namerava da otvara pregovore o tom pitanju, objavljeno je u poljskim medijima.
„Vlada Republike Poljske nastaviće svoje napore za podmirenjem dugova proizašlih iz nemačke agresije i okupacije od 1939. do 1945. godine“, odgovor je poljske vlade.
Tokom rata je ubijeno oko šest miliona Poljaka, uključujući tri miliona poljskih Jevreja, a Varšava je nakon pobune 1944. sravnjena sa zemljom, pri čemu je poginulo oko 200 hiljada ljudi. Godine 1953. tadašnja komunistička vlast Poljske pod pritiskom Sovjetskog Saveza odustala je od svih zahteva za ratnom odštetom jer je Moskva Istočnu Nemačku, takođe sovjetski satelit, želela da oslobodi bilo kakvih obaveza.
Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda (PiS) smatra da je taj dogovor nevažeći jer Poljska nije mogla da ispregovara pravednu naknadu. PiS je oživeo zahteve za kompenzacijom nakon preuzimanja vlasti 2015. godine, stalno podsećajući na poljske žrtve.
Borbeni stav prema Nemačkoj, kojim se PiS često koristi, ugrozio je odnose Varšave i Berlina. Jaroslav Kačinski, čelnik PiS-a, u razgovoru za nemački Bild 2020. rekao je kako bi Poljska trebalo da traži reparacije i od Moskve, koja je 1939., kao Sovjetski Savez, s Berlinom dogovorila podelu Poljske u sklopu sporazuma Molotov-Ribentrop, što je 1993. otkrio bivši ruski predsednik Boris Jeljcin.
Kačinnski je u tom razgovoru rekao kako bi Rusija trebalo da plati odštetu, ali da je ona neuporediva s Nemačkom, koja je demokratska i u njoj „vrede zakon i moral“, što se ne može reći za autokratsku Rusiju.