On je bio hospitalizovan u privatnoj klinici Madalena u Palermu, gde se, prema izvorima iz klinike, lečio od tumora najmanje godinu dana, preneo je italijanski dnavnik „Korijere dela sera”.
Hapšenje su izveli karabinjeri, a prema svedočenju direktora klinike, Denaro je pokušao da pobegne, ali su ga karabinjeri uhvatili.
Bio je u bekstvu 30 godina, transformisao je Koza Nostru, a njegov otac Don Čičio bio je šef mafije Trapani, preneo je Tanjug.
Poznat kao „mršavi” i „dijabolik”, Mesina Denaro je uspeo da izbegne hapšenje pune tri decenije.
Detinjstvo i adolescenciju proveo je u kući svoje bake, a zatim je živeo sa majkom stalno u atmosferi pretresa, provera i policijskih racija.
O njegovoj kćerki se zna sve: njeno ime, majka, izbori koji su je naveli da odvoji svoj život od teške senke oca koga možda nikada nije videla.
O sinu se, međutim, malo zna. Poznato je da se zove Frančesko, da je rođen 2004. ili 2005. godine u provinciji Trapani i da ima imidž nemilosrdnog plejboja koji nosi Rej Ban naočare i dizajnerske košulje.
Denaro, koga su zvali „dijabolik”, imao je i nadimak „u siču”, što znači nepresušni izvor podzemne reke.
On je važio za vođu sposobnog da kombinuje tradicionalnu dimenziju mafije sa njenom modernijom verzijom.
Policija je nudila nagradu od milion i po evra za informacije o njemu.
Ni članovi njegove porodice nisu bili pošteđeni: njegova sestra Patricia, uhapšena je i optužena da je rukovodila lancem iznude, njegov brat Salvatore, roditelji njegove supruge, nećak.
Za njim je postojalo brdo naloga za hapšenje i doživotne kazne zatvora zbog mafijaškog udruživanja, ubistava, napada, posedovanja i transporta eksploziva.
Umešan je u najteža krivična dela u poslednjih 30 godina, počev od 1992. kada su ubijeni tužioci Đovani Falkone i Paolo Borselino.
I sam se, štaviše, hvalio da je ubio toliko ljudi da bi mogao da napuni groblje.
Nakon njegovog hapšenja ostala su još četvorica begunaca za kojima se traga: Ćinkvegranela Renato, Bonavota Paskvale, Kubedu Atilio i Motisi Đovani.