Kina počinje sa isporukama oružja u Rusiju?!

Bajdenova administracija razmišlja da objavi obaveštajne podatke za koje veruje da predstavljaju dokaz kineskog razmatranja o isporukama oružja u cilju podrške ruskom ratu u Ukrajini, navode američki zvaničnici.

Rasprava o objavljivanju ovih podataka prethodi sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je zakazana za petak, kada se navršava godinu dana od kada je Rusija napala Ukrajinu. Ona sledi nakon više poziva Kini iza zatvorenih vrata – koje su koordinisano upućivali različiti saveznici iz NATO – a što je kulminiralo formalnim upozorenjem upućenim tokom vikenda Vang Jiu, visokom kineskom zvaničniku zaduženom za spoljnu politiku, od mnogih zapadnih zvaničnika, uključujući i državnog sekretara Entonija Blinkena i britanskog ministra spoljnih poslova Džejmsa Kleverlija.

Blinken je izašao u javnost sa ovim upozorenjem nakon sastanka, navodeći u intervjuu za Si-bi-es njuz da Kina ozbiljno ispituje mogućnosti isporuke naoružanja Rusiji.

Sastanak Blinkena i Vanga na marginama Minhenske bezbednosne konferencije završen je bez naznaka da postoji temeljna usaglašenost oko ključnih pitanja, prema opisima osoba koje su upoznate sa susretom. Jedan od izvora opisao je susret kao „napet“, uz to da je nedavno obaranje kineske letelice za nadzor odredilo atmosferu razgovora.

Gospodin Blinken će se obratiti Savetu bezbednosti na godišnjicu početka rata u Ukrajini. Pre [više od] godinu dana, Blinken je takođe govorio pred Savetom i podelio je američka obaveštajna saznanja koja su ukazivala na rusku invaziju.

Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće odbio je da komentariše.

Obaveštajni podaci

Poslednjih nedelja zapadne države su došle do obaveštajnih podataka da bi Peking mogao da okonča svoja samonametnuta ograničenja o isporukama oružja Rusiji, prema navodima američkih i evropskih zvaničnika, iako deluje da Kina još uvek nije donela konačnu odluku. Peking je ranije oprezno ograničio svoju podršku na finansijsku pomoć i kupovinu nafte, navode zvaničnici, ali izgleda da se ovakvo opredeljenje menja, prema poslednjim obaveštajnim procenama.

„Sve do sada“, naveo je visoki zapadni zvaničnik, „postojala je izvesna dvosmislenost oko praktične pomoći koju bi Kina mogla da daje Rusiji“ Zvaničnik navodi da su obaveštajni podaci kojima SAD i saveznici sada raspolažu „daleko manje dvosmisleni“.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin nije u sredu direktno odgovorio na pitanje da li će Kina snabdevati ubojnim sredstvima ruski ratni napor. „Poznata je činjenica da su države NATO uključujući SAD najveći izvor naoružanja na bojnom polju u Ukrajini, ali i dalje tvrde da bi Kina mogla da snabdeva oružjem Rusiju“, rekao je gospodin Vang.

Ne postoje planovi za naredni sastanak između visokih američkih i kineskih zvaničnika na predstojećim međunarodnim okupljanjima. Portparol Stejt departmenta Ned Prajs izjavio je u sredu da Vašington „vrlo pažljivo prati kako bi odredio“ da li se Kina kreće u pravcu isporuke ubojnih sredstava Rusiji.

Eskalacija usred tenzija

Kako se približava godišnjica početka rata, Sjedinjene Države rade sa drugim zapadnim državama da pokažu odlučnost u pružanju podrške Ukrajini, povećaju pritisak na Moskvu i upozore Kinu protiv veće podrške Moskvi. Predsednik Bajden je u ponedeljak posetio Kijev po prvi put od početka prošlogodišnje invazije, obećavajući podršku Vašingtona Ukrajini.

Potencijalno sukobljavanje sa Kinom oko isporuke ubojnih sredstava dešava se usred eskalatornih tenzija između Pekinga i Vašingtona u vezi sa zapadnom kampanjom da se izvrši pritisak na Rusiju, koja je pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. Tokom prethodne godine, Kina je pomogla Moskvi kupovinom ruske nafte i prodajom komercijalnih dobara, kao što su mikročipovi i dronovi, koji mogu imati i vojnu primenu.

Mogućnost kineskog obezbeđivanja ubojnih sredstava Rusiji – na osnovu novih obaveštajnih podataka – bila bi dalekosežna promena u odnosu na isporuke komercijalne robe dvostruke namene koje su kineske kompanije isporučivale tokom prošle godine, stoji u navodima američkih i evropskih zvaničnika. Zvaničnici odbijaju da iznesu detalje o tome šta stoji u obaveštajnim saznanjima.

Poslednje obaveštajne procene takođe naglašavaju rastuću zabrinutost Pekinga oko pretnji koje je izrekao ruski predsednik Vladimir Putin da će biti upotrebljeno nuklearno oružje, navode zvaničnici. Ove brige predstavljaju jedinu temu oko koje je ustanovljena saglasnost u pogledu Rusije sa zapadnim izaslanicima u Minhenu. Iako je Kina dugo bila oprezna oko podstrekivanja Moskve, takođe brine zbog ekonomskih i političkih posledica slabljenja Rusije, navode zvaničnici.

Bajdenova administracija, počev od ruskih vojnih priprema u blizini ukrajinskih granica uoči invazije, deklasifikovala je obaveštajne podatke u količini koja je bez presedana o moskovskim vojnim planovima, njenoj trgovini oružjem sa Iranom i povezanim temama. Direktor za nacionalni obaveštajni rad Evril Hejns rekla je prošle nedelje da iako „je previše rano za davanje procena“ zvaničnici do sada nisu videli nikakvo opadanje kvaliteta američkih obaveštajnih izvora zbog objavljivanja podataka.

Municija, ne tehnologija

Upozorenje u Minhenu usledilo je posle brojnih privatnih upozorenja Kini. Koordinisano je među zapadnim saveznicima u nadi da bi moglo da odvrati Peking od preduzimanja nepovratnog koraka početka isporuke oružja, navodi zvaničnik.

Iako Bajdenova administracija radi na deklasifikovanju obaveštajnih podataka za moguće objavljivanje, nije doneta konačna odluka o objavljivanju podataka u javnosti niti o vremenu objavljivanja, navodi zvaničnik.

Kineska trgovina naoružanjem obavijena je velom tajne, i nejasno je koje bi oružje Rusija mogla da primi. Kina zauzima vodeće mesto u svetu po proizvodnji oružja koje se naširoko koristi u ratu u Ukrajini, a što obuhvata i dalekometne artiljerijske sisteme, višecevne bacače vođenih raketa, protivoklopne rakete, rakete zemlja-zemlja, male taktičke dronove i lutajuću municiju.

Ruska vojska trpi probleme zbog nedostatka municije i naoružanja i nosi se sa različitim problemima na bojnom polju od vrha do dna lanca komande.

Američki i evropski zvaničnici navode da Peking neće nužno obezbediti napredno naoružanje, ali će verovatno popuniti ono što su ruske snage izgubile na bojnom polju u Ukrajini, poput municije, ili što nisu u mogućnosti da proizvedu zbog sankcija, kao što je elektronika.

„Nije posredi tehnologija“, navodi Vasilij Kašin, specijalista za Kinu i direktor Centra za opšte evropske i međunarodne studije na moskovskoj Visokoj ekonomskoj školi. „Prevashodno je posredi pitanje proizvodnih kapaciteta. A u pogledu proizvodnih kapaciteta, Kina bi u mnogim aspektima, posebno kada govorimo o oružju kopnenih snaga, mogla biti snažnija od objedinjenih [kapaciteta] Rusije i NATO“.

Si stiže u Moskvu

Blinkenovo upozorenje o eventualnim transferima oružja upućeno je nekoliko dana uoči posete gospodina Vanga Moskvi, jednog od brojnih sastanaka između Kine i Rusije na visokom nivou, i u vreme kada se Peking priprema da objavi sopstveni nacrt za okončanje rata u Ukrajini.

Peking je naveo da će objaviti 24. februara, na prvu godišnjicu invazije, detalje predloga koji bi doneo mir u Ukrajini, iako mogućnost da Kina odigra ulogu medijatora nailazi na snažan skepticizam u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Gospodin Putin je objavio u sredu da će kineski lider Si Đinping posetiti Rusiju.

Zapadni analitičari sumnjaju u kinesku sposobnost da može biti kredibilni medijator u sukobu, ukazujući na njenu očiglednu pristrasnost u korist Rusije. Od početka ruske invazije, gospodin Si još uvek nije razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dok je u više navrata u istom periodu govorio sa gospodinom Putinom.

Pred Ujedinjenim nacijama vašingtonski zvaničnici podržavaju donošenje rezolucije kojom se zahteva da Rusija „smesta, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine u međunarodno priznatim granicama i poziva se na okončanje neprijateljstva“.

Zapadni zvaničnici navoda da se američki saveznici nadaju da će dobiti više od 130 glasova u četvrtak.

Ovakva rezolucija Generalne skupštine nema obavezujuću snagu, suprotno od rezolucija Saveta bezbednosti. Ipak, američki zvaničnici se nadaju da će poruka većine članica Ujedinjenih nacija pokazati široko protivljenje ruskoj invaziji i da će naznačiti obrise mirovnog plana koji će obuhvatiti rusko povlačenje.

„Oni su sada država parija, i ukoliko žele da krenu napred u svetu moraju da okončaju ovaj rat“, izjavila je reporterima američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild. „Odlučno glasanje u Generalnoj skupštini će im poslati nedvosmislenu poruku“.