Napadi na Nemačku mogu uslediti potencijalno bez najave i sa velikim dejstvom nanošenja štete“, navodi se u nedavno objavljenom vojnom dokumentu pod naslovom „Operativne smernice za vojsku“. Vojska mora da bude spremna za nametnuti rat.
Ali, više nije nikakva tajna, nemačke oružane snage pate od ozbiljnog „nedostaka svega“, od oružja do odgovarajućih šlemova, izjavila je Eva Hogl, parlamentarni komesar Bundesvera.
„Bundesveru nedostaje sve, od ličnih stvari, poput lične opreme, malih uređaja, opreme za noćno osmatranje, radija, do većih uređaja. Naši vojnici svakodnevno se suočavaju sa nestašicom. To otežava obrazovanje i obuku“, upozorila je ona.
Hoglova je rekla da će ove nedostatke istaći u godišnjem izveštaju koji će izneti sutra parlamentu.
Hoglova je kritikovala vladu što presporo popunjava praznine u naoružanju nastale nakon isporuka Ukrajini, a ministra odbrane Borisa Pistorijusa je pohvalila jer je priznao da trupe, u sadašnjem stanju, nisu sposobne nikoga da brane.
Možda vas zanima
„Jedva da je bilo šta od 100 milijardi evra koje je obećala vlada uplaćeno za kupovinu municije“, rekla je Hoglova koja se požalila i na opšte stanje vojne infrastrukture, počev od kasarne pa do objekata za treninge.
U poslednjih nekoliko decenija, Bundesver je rasprodao mnoge svoje bunkere iz doba Hladnog rata – što znači da bi vojska, ako i samo ako ima municiju za 30-dnevnu borbenu operaciju kako je to propisao NATO, morala da pronađe skladište za to.
Samo obećanja o ulaganju
Nakon ruskog napada na Ukrajinu, nemački političari su obećali da će ojačati Bundesver izdvajanjem dodatnih 100 milijardi evra za opremu i preuzimanjem vodeće uloge na međunarodnom planu. Ali malo se toga promenilo.
Poslednjih dana u nemačkim medijima pojavili su se alarmantni naslovi o stanju u vojsci, koji sugerišu da bi Bundesver imao dovoljno municije samo za dva dana intenzivnih borbi. Ta cifra je očigledno procurila iz neimenovanih dobro upućenih izvora.
Ako je to tačno (a takva informacija se ne može zvanično potvrditi, jer je državna tajna), nemačke zalihe municije su znatno ispod standarda NATO-a, koji zahteva da svaka članica ima na zalihama 30 dana municije. Samo da bi nadoknadila ovaj manjak, Nemačka mora da izdvoji 20-30 milijardi evra, kažu stručnjaci za odbranu.
Priče o neispravnim tenkovima i helikopterima, puškama koje ne pucaju kako treba i vojnicima koji zimi moraju da treniraju napolju bez termo odeće godinama pune medijske stupce.
Da li Šolc shvata situaciju
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, kancelar Olaf Šolc najavio je preokret, koji su mnogi u Nemačkoj i šire pozdravili kao promenu u pristupu spoljnoj politici i vojnoj strategiji. Da bi pokazao da je ozbiljan, Šolc je najavio povećanje potrošnje za odbranu, koja je postala najveća u celoj Evropi, kao i jednokratni „specijalni fond“ od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske.
Možda vas zanima
Mnogi se sada pitaju gde je ta gomila novca. Spor oko municije izazvao je svađu između vlade i nemačke odbrambene industrije oko toga ko treba da preuzme inicijativu, da li industrija prvo treba da poveća kapacitete ili da se vlada pobrine za brže porudžbine?
Zabrinuti za Bundesver
Članice NATO-a u severoistočnoj Evropi već su zabrinute da Nemačka neće biti vojni partner na koga mogu da se oslone. Na konferenciji u Berlinu krajem oktobra letonski ministar odbrane Artis Pabriks postavio je provokativno pitanje evropskim kolegama: „Mi smo spremni da umremo, a vi?“ Obraćajući se Nemcima, rekao je: „Mnogo će zavisiti od vojne moći vaše zemlje. Žao mi je što ovo kažem, ali vaša vojna moć trenutno ne postoji“.
