Podgorica – Ko na brdo ak i malo stoji, više vidi no onaj podbrdo, govorio je crnogorski vladar i pesnik, vladika Petar Drugi Petrović Njegoš, lovćenski tajnovidac.
Nedavno se upravo na vrh Lovćena, gde počiva Njegoš, ispeo premijer Crne Gore, Dritan Abazović i zapisao na „Tviteru”: „ko god se jednom popne na ovo mesto i vidi prekrasan pogled na ovu rajsku zemlju nikada za svog života neće zaboraviti Crnu Goru”.
Vladika Rade je svu lepotu Crne Gore, Gore Čarne, pretvorio u stihove, ispevao spev neprolaznosti. A na Lovćen, večno počivalište poezije, stizaće se od Kotora ne kao do sada samo čuvenim serpentinama, već i žičarom, čija je gradnja počela u julu i očekuje se da bude završena do početka naredne turističke sezone. Pokraj lokacije na kojoj se gradi nova žičara austrougarska imperija imala je početkom dvadesetog veka svoju žičaru sa tri rute, a nju će sada naslediti jedinstvena turistička žičara.
Kamen temeljac prve primorsko-planinske žičare na Jadranu položili su crnogorski premijer, gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković, predsednik Opštine Kotor Vladimir Jokić i Martin Lajtner u ime konzorcijuma „Lajtner – Novi Volvoks”.
Žičara Kotor–Lovćen koštaće 47 miliona evra i realizuje se po modelu privatno-javnog partnerstva, odnosno koncesije. Tokom četrdesettrominutnog putovanja putnici će imati jedinstven pogled na Bokokotorski zaliv, Lovćen i Jadransko more. U projektu se navodi da je predviđen tip žičare sa šest do deset sedišta. U toku jednog sata njome će moći da se preveze hiljadu ljudi. Na osnovu prosečne cene povratne karte od 20 do 30 evra, zavisno od deonice koju putnik izabere, procenjeni godišnji prihodi iznosili bi oko četiri miliona evra.
Planirana trasa žičare počinje od lokaliteta Dub, koji se nalazi na teritoriji opštine Kotor, u neposrednoj blizini ulaza u drumski tunel koji povezuje Kotor s Tivtom. Trasa vodi do lokaliteta Kuk na planini Lovćen. Lokacija terminala Dub nalazi se unutar Grbaljskog polja, 200 metara od puta Budva–Tivat i 500 metara od aerodroma Tivat. Lokacija terminala Kuk nalazi se na visoravni Kuk, na 1.348 metara nadmorske visine. Visinska razlika između polazne i krajnje stanice biće 1.316 metara. Žičara će biti duga oko 3.900 metara. Na padini Kuk na Lovćenu, pored ugostiteljskih objekata, biće izgrađen i amfiteatar za kulturno-umetničke manifestacije, kao i staza za bob i sankanje. Očekuje se da će tokom prve godine rada žičare biti oko 400.000 gostiju. Žičarom će saobraćati 40 gondola. Od stanice Dub do stanice Kuk stizaće se za nepunih 11 minuta. Sva oprema žičare proizvedena je u kompaniji „Lajtner”, osnovanoj još 1888, koja je svoju prvu žičaru postavila davne 1908. godine.
Možda vas zanima
Da se ni tokom promovisanja žičare ne sedi skrštenih ruku govori i podatak da je već obnarodovan zaštitni znak – logo žičare, koji, kako kažu njegovi tvorci, „na moderan i minimalistički način simbolizuje spoj planina i mora”.
„Logo u obliku gondole žičare u unutrašnjem polju sadrži konture kotorskih serpentina u obliku slova M, kao i konture planina koje simbolizuju Lovćen i izlazak sunca iza planinskih vrhova. Prema legendi, kotorske serpentine u obliku slova M uspomena su na kneginju Milenu i početno slovo njenog imena, pa je i ova lokalna priča inkorporirana u novi brend. Odabrani logo, kao i celi projekat, imaju inspiraciju da kreiraju i predstave snažan, održiv brend koji će privlačiti sve više posetilaca u Kotor i ka Lovćenu”, navedeno je u projektnoj dokumentaciji.
Prema tvrdnji crnogorske vlade, za projekat žičare zainteresovane su mnoge banke, a jedna od njih, kako navodi vlada, spremna je da podrži realizaciju povoljnim kreditnim aranžmanom budućeg koncesionara u iznosu do 15 miliona evra. Tako će ono o čemu je govorio i pisao Njegoš uskoro biti u prilici da s vrha Lovćena vide svi oni gosti, inostrani i domaći, koji iz Kotora gondolama stignu na vrh ove planine.
