Video snimci gradova u blizini epicentra zemljotresa pokazuju razorni oblik urušavanja koji neki nazivaju palačinkom. Ovo se dešava kada se cela zgrada sruši, pri čemu svaki sprat pada jedan na drugi i to izgleda kao „palačinke“ na tanjiru. Šanse za preživljavanje u ovakvoj vrsti urušavanja zgrade su minimalne, piše Dojče vele, prenosi Indeks.hr.
Visoke zgrade sa ovom vrstom razaranja su verovatno stare i imaju meku konstrukciju“, kaže Mehdi Kašani, vanredni profesor građevinarstva i inženjerske seizmologije na britanskom univerzitetu Sautempton.
„Soft story“
„Soft story“ zgrade imaju hodnike sa prozorima, širokim vratima i drugim otvorima na mestima gde treba da postoji čvrst i nosiv čvrst zid da bi objekat izdržao zemljotres. Kada se jedan od ovih hodnika nalazi na jednom od nižih spratova, njegovo rušenje može srušiti čitavu konstrukciju zgrade.
Iako su neke zgrade duž tursko-sirijske granice u područjima podložnim zemljotresima izgrađene da izdrže razorne zemljotrese, većina je izgrađena pre nego što je osmišljena „seizmička konstrukcija“.
Osnovni principi gradnje, koji štite zgrade od jakih zemljotresa, počeli su da se razvijaju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, što znači da ne sežu u duboku prošlost“, napominje Kašani.
„Zemljotres u Kobeu (u Japanu) 1995. godine bio je ključna tačka i prekretnica koja je dovela do promene mnogih stvari koje su tada krenule naopako. Takođe je doveo do dodatnih istraživanja. Tek krajem 1990-ih i početkom 2000-ih mnogi (seizmički) kodovi su počeli da se menjaju“, kaže on.
Seizmički kodeksi su propisi koji regulišu način gradnje u osetljivim područjima, odnosno oblastima u čijoj blizini se kreću i sudaraju tektonske ploče. Posebno su objekti, koji nisu izgrađeni u skladu sa seizmičkim propisima, pretrpeli velika razaranja u zemljotresu koji se dogodio u Turskoj.
Kašani je rekao da se starije zgrade mogu naknadno opremiti kako bi bolje izdržale zemljotrese – što je praksa u Japanu i Čileu, gde su zemljotresi česti. Međutim, za to su potrebni novac i politička volja, i stoga se to ne radi svuda gde bi trebalo da bude“, napominje Kašani.
„Plitki zemljotres“
Ali uništenje nije usledilo samo zbog načina gradnje. Jačina zemljotresa bila je „neoprostiva“. Prema Kašanijevim rečima, to je bio „plitak zemljotres”. To znači da je do sudara tektonskih ploča došlo bliže Zemljinoj površini, čineći udar na tlo mnogo jačim nego da je do sudara došlo na dubini, kada bi trebalo duže da se stigne do površine.
To je kao talas u okeanu, objasnio je Kašani. „Ogroman talas će odmah oboriti obližnjeg surfera sa njegove daske. Ali kada ovi talasi dođu izdaleka i putuju preko okeana, onda oslabe i nemaju mnogo uticaja čak ni na surfere početnike.“
Odgovor na pitanje da li je zemljotres bio plitak ili dubok objašnjava zašto neki zemljotresi sa relativno malim magnitudama izazivaju velika razaranja.
S tim u vezi Kašani pominje zemljotres u Bamu koji je pogodio Iran 2003. godine. Iako je imao jačinu od 6,3 stepena, što bi u drugim okolnostima rezultiralo malim brojem žrtava, ubilo je više od 25.000 ljudi jer je bio „plitki zemljotres”.
Struktura i konstrukcija su važniji od materijala
„Materijali koji se koriste u izgradnji nisu najvažnija stavka u obezbeđivanju da zgrada može da izdrži zemljotres“, rekao je Kašani. Važnija je betonska konstrukcija i struktura.
Na primer, uz pravilan dizajn zgrade, betonska konstrukcija može da obezbedi odličnu osnovu za strukturu otpornu na zemljotres. Ali ako je struktura nepropisno strukturirana, betonska zgrada može da se sruši kao stambene zgrade koje se vide na snimcima koji dolaze iz Turske i Sirije.
Trenutna „seizmička konstrukcija“ omogućava zgradama da izdrže veoma jake zemljotrese bez urušavanja, čime se ne samo spasavaju životi njenih stanara, već i životi ljudi u komšiluku i okolini. Ali i takvi objekti trpe određenu štetu, iako Kašani smatra da se to verovatno može poboljšati u narednom periodu poboljšanjem građevinskih propisa.
U narednom periodu stručnjaci će putovati u zemljotresno područje u Turskoj i Siriji radi proučavanja kvaliteta gradnje. Pokušaće da shvate koje su karakteristike omogućile da se objekti, koji su ostali neoštećeni, ne sruše.