Prvi krug predsedničkih izbora zakazan je za 19. mart, a Državnoj izbornoj komisiji Crne Gore kandidature su predali Milo Đukanović, Andrija Mandić, Draginja Vuksanović Stanković, Jakov Milatović, Aleksa Bečić i Jovan Radulović.
Pretpostavke su da će u drugi krug ući aktuelni lider zemlje i najveći favorit za novu pobedu Milo Đukanović, kao i jedan od kandidata prosrpskog bloka.
Možda vas zanima
Da bi kandidat pobedio već u prvom krugu, potrebno je da osvoji više od 50 odsto glasova birača. Ukoliko se to ne desi, dva kandidata sa najvećim brojem glasova takmičiće se u drugom krugu.
„Nikad nisam bio kukavica. Pozivam svoje ratne drugove iz 1991. i 1999. godine da budu spremni. Možete da računate na najgore. Pozivam vas da budete odgovorni, da budete Hristovi vojnici i da nam se pridružite, ako neko napadne nas, budite spremni da odgovorite…“
Upravo tako je u Skupštini Crne Gore govorio Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije, tokom pregovora o spornom Zakonu o slobodi veroispovesti, o kojem se raspravljalo krajem 2019. godine.
Pomenuti Zakon je u jednom trenutku ugrozio stabilnost, pa i mir u Crnoj Gori. Širom zemlje organizovani su nasilne proteste srpskog stanovništva, koje je ovaj zakon smatralo apsolutno neprihvatljivim.
On je predvideo registraciju verskih objekata na ime države Crne Gore, za šta SPC, odnosno zvanični Beograd, nije želeo ni da čuje.
Nije tajna da je Mandić glavni adut prosrpskog bloka u Crnoj Gori uoči ovih izbora i najveći protivkandidat aktuelnom lideru Milu Đukanoviću.
Sve ukazuje na to da je pred nama neizvesna izborna trka koja umnogome može odrediti put kojim će Crna Gora ići u budućnosti.
Parlamentarni izbori održani 2020. godine označili su kraj vladavine Mila Đukanovića, koji prvi put nakon sticanja nezavisnosti Crne Gore od Srbije, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, nema skupštinsku većinu.
Velikosrpska politika u Crnoj Gori odnela je tesnu, ali veliku pobedu te godine, što je dodatno zakomplikovalo ionako složenu situaciju u zemlji.
Eventualna pobeda srpske opcije na predsedničkim izborima zaokružila bi njihovu vladavinu na svim nivoima, što bi moglo imati ozbiljne posledice po mir.
Svestan je toga i politički analitičar iz Podgorice Andrej Nikolaidis, koji upozorava šta će biti ako na ovim izborima pobedi prosrpski blok.
„Bez obzira na to što je gospodin Đukanović najavio da će pobediti već u prvom krugu, jasno je da se to neće desiti. Ono što je izvesno jeste da će se desiti drugi krug. Takođe je izvesno da će Đukanović ući to bez obzira na kandidaturu gospođe Vuksanović Stanković, koja, po mom mišljenju, može itekako da ‘odnese’ dobar deo glasova namenjenih predsednici Demokratske partije socijalista“, rekao je Nikolaidis.
Nejasno je ko će od tri kandidata prosrpskog bloka ući u drugi krug izbora. Važno je istaći da Milatović i Bečić u izbornu trku ulaze kao građanska opcija, što jednostavno nije tačno i predstavlja nešto što se, smatra Nikolaidis, zove oblik lažnog predstavljanja.
„Reč je o ljudima koji su pod punom kontrolom Srpske pravoslavne crkve. Treći je gospodin Andrija Mandić, koji ima najveće šanse da se nađe u drugom krugu izbora. On je kandidat ekstremne srpske desnice. a reč je o čoveku koji je deklarisani četnički vojvoda.Podsećam da je jednom prilikom rekao da ‘on i njegovi drugovi imaju više naoružanja nego crnogorska vojska i policija zajedno’.Trenutno pokušava da krene ka centru koji nikako ne uspeva. Mislim da će biti teško pobediti u drugom krugu. Dajem više šansi za trijumf Đukanovića, za koga ću lično glasati“, kaže Nikolaidis.
Možda vas zanima
„Verujem da bi u drugom krugu Aleksa Bečić bio mnogo teži protivnik Đukanoviću, ali Mandić je taj koji je ispred jakog ultranacionalističkog bloka, što je njegov najjači adut. Ako bi pobedio u drugi krug bi potpuno razotkrio situaciju u Crnoj Gori“, rekao je Nikolaidis.
Nikolaidis je napravio zanimljivu paralelu između politike koju EU i SAD sprovode u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, za koju smatra da je, najblaže rečeno, pogubna.
„U slučaju njihove pobede niko, pa ni ambasadori EU, uključujući gospodina Eskobara, ne bi mogli da kažu da ovu državu nisu predali Vladimiru Putinu. Ona je već u rukama Aleksandra Vučića, a Mandićeva eventualna pobeda označila bi slom EU i američke politike u Crnoj Gori, ali i u regionu. Događaji u Bosni i Hercegovini samo su odraz katastrofe koju su ove dve politike stvorile i stvaraju u ovom delu Evrope “, dodao je Nikolaidis.
Mandat predsjednika Crne Gore traje pet godina, a datum održavanja drugog kruga predsedničkih izbora zakazan je za 2. april.
Pravo glasa imaju 541.232 punoletna birača u čijim rukama je sudbina ove zemlje.
