Vojni savez i saradnja, snažno je uzdrmao stateške ciljeve i osnove Amerike i njenih zapadnih saveznika jer se Indija pojavljuje, sve više, kao proizvođač i izvoznik oružja.
Rusija i Indija zaključile su sporazum o vojno-tehničkoj saradnji za period 2021-2030. godine,
U vojnom smislu sporazum podrazumeva saradnju svih rodova i vrsta vojske, kao i pitanja isporuke i proizvodnje oružja i vojne tehnike.
Dokument je potpisan još 2021. godine u prisustvu ministara odbrane dveju zemalja, Sergeja Šojgua i Radžnata Singa u okviru sastanka u formatu „dva plus dva” u kojem su učestvovali i ministri spoljnih poslova Rusije i Indije, Sergej Lavrov i Subramanjam Džaišankar.
Sporazum su potpisali direktor Federalne službe za vojno-tehničku saradnju Dmitrij Šugajev i zamenik indijskog ministra odbrane za vojne nabavke Kanta Rag.
Tada je indijski ministar odbrane izjavio da Indija potpisala sa Rusijom niz sporazuma, ugovora i protokola u vezi sa malokalibarskim oružjem i vojnom saradnjom.
Rezultat je da Rusija i Indija imaju nekoliko bilateralnih projekata – univeralni sistem „BraMos“, zajedničku proizvodnju lovca pete generacije, licenciranu proizvodnju aviona Su-30 i tenkova T-90, po navodima Sputnjika. Partneri su još u martu 2019. godine otvorili fabriku za proizvodnju automata Kalašnjikov u indijskom gradu Korva.
Moskva i Nju Delhi su u oktobru 2018. potpisale ugovor o isporuci pet pukovskih kompleta sistema S-400 vredan više od peti milijardi dolara. Među najvećim ugovorima su i prodaja četiri ruske fregate projekta 11356 po šemi „dva plus dva” i velike partije prenosnih PVO sistema „Igla”.
Verovatno je zato promotivni let predsednice Indije Drupadi Murmu avionom „suhoju” Su-30 izazvao toliko pažnje.
Predsednica Indije poletela u „suhoju” Su-30
Predsednica Indije Drupadi Murmu letela je borbenim avionom „suhoj” Su-30 iz vazdušne baze Tezpur u Asamu, saopštio je predsednički sekretarijat.
Predsednica, koja je vrhovni komandant indijskih oružanih snaga, letela je oko 30 minuta posmatrajući Bramaputru i dolinu Tezpur sa pogledom na Himalaje pre nego što se vratila u bazu vazduhoplovnih snaga.
Avionom je upravljao kapetan Navin Kumar, komandant 106. eskadrile. „Suhoj” je leteo na visini od oko dva kilometra iznad nivoa mora i brzinom od 800 kilometara na sat. Predsednica Murmu je treći predsednik Indije i druga predsednica koja je napravila takav let.
„Za mene je bilo uzbudljivo iskustvo da letim moćnim borbenim avionom Su-30 MKI indijskog ratnog vazduhoplovstva. Stvar je ponosa što su se odbrambene sposobnosti Indije značajno proširile i pokrivaju sve granice na kopnu, vazduhu i moru. I čestitam indijskom ratnom vazduhoplovstvu i celom vojnom timu – vazduhoplovnoj bazi Tezpur na organizaciji ovog leta”, napisala je Murmu u knjizi utisaka posle leta, saopšteno je iz predsedničke kancelarije.
Kako se dodaje, predsednica Indije upoznata je sa sposobnostima tog lovačkog aviona i indijskog vojnog vazduhoplovstva. A da li su i vojni stratezi Zapada upoznati sa tim pa su upravo zato počeli uveliko da pripremaju korake za globalizaciju NATO–a, širenje i na Pacifik pre svega Australije, ostaje da se vidi.