Dan nezavisnosti Crne Gore 21. maj biće obeležen večeras u Podgorici. U pitanju je 17. godišnjica otkako je Crna Gora na referendumu odlučila da „obnovi svoju nezavisnost van zajednice sa Srbijom“.
Proslava će biti drugačija nego prethodnih godina po mnogo čemu.
Najpre, neće biti obraćanja predsednika države, jer je dosadašnji šef države Milo Đukanović i dalje formalno na funkciji, ali ne obavlja predsedničke dužnosti. Sa druge strane, novoizabrani predsednik Jakov Milatović još nije položio zakletvu, iako je pobedio na izborima još u aprilu, pa formalno nije stupio na dužnost.
Zato će se u ime države obratiti premijer Dritan Abazović, čije zvanično pojavljivanje je takođe upitno, jer se nalazi u tehničkom mandatu još od avgusta prošle godine, kada je njegovoj vladi izglasano nepoverenje. Pravo je pitanje ko bi imao legitimitet da predstavlja državu, jer su za 11. jun zakazani vanredni parlamentarni izbori.
Druga sporna stvar u proslavi je to što će, u okviru programa koji će biti održan na Trgu nezavisnosti u Podgorici, nebo nadletati vojska druge države – Italije.
Prema NATO dogovoru, Italija je zadužena za čuvanje neba Crne Gore, koja je bez organizovanja referenduma 2017. ušla u taj vojni savez, čime je postala 29. članica Alijanse.
Prilikom potpisivanja ugovora o članstvu u Stejt departmentu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je Crna Gora od tada za „istim stolom kao jednaka članica sa jednakim glasom u oblikovanju saveza“.
Da to nije tačno pokazalo se na samitu NATO-a još te 2017. kada je tadašnjeg premijera Duška Markovića odgurnuo američki predsednik Donald Tramp. Kako su zvaničnici zemalja NATO-a čekali grupno fotografisanje, Tramp je odgurnuo Markovića da bi stao ispred njega, a crnogorski premijer mu se na to samo osmehnuo.
Osim što je u najmanju ruku čudno što će na Dan nezavisnosti tuđa vojska nadletati Crnu Goru, umesto njena, istorijski je još zanimljivije što je u pitanju Italija.
Crna Gora je nakon Prvog svetskog rata bila podeljena na dve grupe – zelenaše i bjelaše, po boji listića za glasanje u Podgoričkoj skupštini. I dok su se bjelaši zalagali za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, zelenaši su bili protiv.
Iako je pokret bjelaša pobedio na glasanju, zelenaši nikada nisu odustali od svoje ideje koju su pokušali da ostvare kada su Italijani zaposeli Albaniju 1941. Italijanske trupe su tada okupirale najveći deo Crne Gore, uključujući Cetinje.
Deo političkih prvaka iz redova zelenaša dočekao je italijansku okupaciju kao oslobođenje. Stavljanjem u službu italijanskog okupatora, otpočela je kolaboracija zelenaških prvaka, među kojima se posebno istakao Sekula Drljević, koji se nakon neuspeha u Crnoj Gori stavio u službu ustaškog režima u NDH.
Italijanski avioni su Crnu Goru nadletali i kada je NATO izvršio agresiju na SR Jugoslaviju 1999.
Možda vas zanima
Zanimljivo je i to što će Crna Gora uz vatromet intonirati himnu Evrope. Za muzički program zadužena je grupa iz Beograda, koja je posvećena britanskim Bitlsima.
Podsetimo, na referendumu održanom 2006. godine je, prema službenim rezultatima, glasalo 419.240 stanovnika Crne Gore, ili 86,5 posto od ukupnog broja birača. Nezavisnost države podržalo je 230.661, ili 55,5 posto građana koji su izašli na referendum, a za ostanak u zajedničkoj državi sa Srbijom glasalo je 185.002 ili 44,5 posto.
