Ta informacija navedena je u Izveštaju sa 12. sastanka Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, održanog 25. januara u Briselu, u hibridnom formatu, a vlada je ovaj dokument objavila sinoć.
Kako se navodi u tom dokumentu, delegacija EU je na sednici Odbora pozvala Crnu Goru da obezbedi neophodna finansijska sredstva za implementaciju Šengenskog akcionog plana i poboljšanje granica.
„Iako vizna politika još nije usklađena s evropskom, delegacija EU je pozdravila poslednje aktivnosti preduzete na tom planu, posebno kada je reč o uspostavljanju viznog režima s Kubom i ponovnog uvođenja viza za državljane Ujedinjenih Arapskih Emirata. Apostrofiran je značaj ukidanja šeme ekonomskog državljanstva, uz obrazloženje da ono predstavlja rizike za izvršenje teških krivičnih dela”, piše u izveštaju.
Crnogorska delegacija je posebno ukazala na novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji MUP-a, koji između ostalog predviđa povećanje broja radnih mesta u Sektoru granične policije za 168 u odnosu na prethodni.
„Infrormisali su i o konkretnim aktivnostima preduzetim na planu usklađivanja nacionalne vizne politike s evropskom. U pogledu ekonomskog državljanstva, crnogorska delegacija je informisala da je Poseban program ulaganja od posebnog značaja za privredni i ekonomski interes Crne Gore zvanično završen 31. decembra 2022. godine, što je na liniji preporuka EK o rizicima koje ovaj program nosi sa sobom”, navodi se u izveštaju vlade, preneo je portal RTCG.
Podsećaju da je jedan od najeksplicitnijih zahteva Evropske komisije prošle godine prema Crnoj Gori bilo ukidanje ekonomskog državljanstva, jer te šeme, po oceni Brisela, povećavaju rizik po bezbednost država EU. Smatraju da se ovo državljanstvo može iskoristiti kako bi se izbegla viza za ulazak u EU. To su, kažu. i migracioni rizici, ali i rizici po pitanju korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca.
Ovaj program, inače, podrazumevao je dodelu crnogorskog državljanstva strancima koji u Crnu Goru ulože između 250.000 i 450.000 evra, prenosi Tanjug.