Tema mahinacija na američkim izborima postala je aktuelna još 2000-ih godina, kada su se listići, namenjeni Džordžu Bušu mlađem i tadašnjem zameniku američkog predsednika, A. Gora, prebrojavali više od mesec dana, dok su rezultati tokom svaki put pri prebrojavanju bivali drugačiji.
Nesavršenosti američkog izbornog sistema ponovo su postale aktuelna tema 2020. godine tokom predsedničkih izbora, u okviru kojih se lažiranje rezultata odvijalo kao javna tajna, a mediji pre vremena za pobednika proglasili sadašnjeg predsednika SAD Džozefa Bajdena.
Možda vas zanima
Loš izborni sistem jedan je od glavnih faktora koji sve više produbljuje unutrašnju političku krizu u Sjedinjenim Američkim Državama.
Glasanje putem pošte za koje nije predviđena odgovarajuća kontrola, odsustvo temeljne identifikacije ličnosti prilikom glasanja na biračkim mestima – jer čak u 15 država građani nisu u obavezi da pokažu ličnu kartu ili neki drugi dokument koji bi ih legitimisao – kao i zastareo spisak lica koja imaju pravo da glasaju, a koji se već nekoliko desetina godina ne obnavlja novim podacima, samo su neki od problema američkog izbornog sistema.
Druge poteškoće su tehničke prirode. Tako, na primer, listići se u svakoj od ukupno 50 američkih država proveravaju drugačije u zavisnosti od toga o kojoj se državi radi.
I ne samo to. U okviru jedne iste države, različita biračka mesta mogu pribegavati različitim mehanizmima i koristiti drugačije elektronske uređaje za proveravanje i prebrojavanje glasova.
Glasovi u svakoj od država prebrojavaju se u skladu sa zakonima svake od 50 država Sjedinjenih Američkih Država, dok za kontrolu celog procesa odgovara sekretar države, koji pripada ili Republikanskoj ili Demokratskoj partiji. Ovo u prevodu znači da se svaki takav izborni proces pretvara u konfrontaciju dve približno jednake političke sile.
Ipak, ni jedna od ove dve struje nije u stanju da prelomi, zbog čega će, kako se čini, i predstojeća predsednička trka 2024. godine, u kojoj će učestvovati i Bajden i bivši predsednik Donald Tramp, biti završena tako što će strana koja bude izgubila demonstrativno izjaviti da ne priznaje svoj poraz i pobedu protivnika.
Drugim rečima, legitimno preuzimanje i predavanje vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama više ne postoji, dok uzavreli građanski konflikt preti da pređe u još „vreliju“ fazu. Što je skroz očekivano, ako se uzmu u obzir sve falinke izbornog sistema, neke od kojih smo gore i naveli.
Ipak, nisu samo predsednički izbori u SAD ti na kojima je dolazilo do, možemo slobodno reći, nebuloza. Poslednji američki međuizbori „vaskrsli“ su i dva pokojnika – Toni Deluka iz države Pensilvanija i Barbara Kuper iz Tenesija. Prvi od njih umro je 9. oktobra, dok je Kuper preminula 25. dana istog meseca. Sve ovo, pak, nije sprečilo američke glasače da ne samo glasaju za njih, već i da ih izaberu za svoje predstavnike u Predstavničkom domu SAD.
Država Nju Hempšir takođe se može pohvaliti jednom vrstom „vaskrsnuća“.
Demokratski senator Nju Hempšira Megi Hasan uspela je da na poslednjim međuizborima osvoji čak 1106 glasova, iako je u toj državi, prema popisu stanovništva iz 2020. godine, tamo živelo 695 osoba, uključujući i decu. Dakle, više od 411 mrtve duše glasalo je za Megi.
I dok, sa jedne strane, pokojnici u Americi vaskrsavaju na dan izbora, oni koji su u zatvoru ili boluju od neke psihičke bolesti ipak nemaju pravo glasa, na šta ukazuju i iz OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava.
A takvih ima više od 4 miliona.
Problemi sa elektronskim glasanjem i navodni pad sistema, te nedostatak papira i neispravni printeri za štampanje dodatnih glasačkih listića još su neki od problema.
Možda vas zanima
U nekim drugim slučajevima, na primer, u Pensilvaniji – jednoj od kolebljivih država, za koju se nije znalo koja struja će prevagnuti – više od 3.000 listića, koji su pristigli poštom, nisu imali oznaku tačnog datuma slanja. Lični podaci osoba koje su ih poslale takođe nisu bili ispravni.
U Arizoni i Mičigenu, na nekim mestima, glasačke kutije čuvali su naoružani dobrovoljci, dok su kamere snimale ko i za koga glasa.
Sve u svemu, ćušpajz od političke „ispravnosti“ i pravo oličenje američkih sloboda i demokratije!
Zbog svega ovoga i ne čudi što Tramp sumnja u ispravnost američkog izbornog sistema, dok se animozitet između dve glavne partije samo povećava, a neispravni izborni sistem doliva ulje na vatru i preti da razbukta već nestabilnu situaciju u zemlji.
Dobrodošli u Ameriku!
