BUDIMPEŠTA – Nakon što prvog januara 2023. godine Hrvatska postane deo šengenske zone i time granicu sa ostatkom EU praktično učini nevidljivom, Mađarska će svoje granične patrole sa tog područja prebaciti na državnu među sa Srbijom. To je, smatra vlada u Budimpešti, u skladu sa njenim stavom da borbi protiv ilegalne migracije treba dati prioritet i u godini koja dolazi. Takvo pregrupisavanje graničara je, kao jedan od prvih koraka vlasti na početku sledeće godine, najavio mađarski premijer Viktor Orban.
Možda vas zanima
„Mađarska pozdravlja ulazak Hrvatske u šengensku zonu bez pasoša, što će nam omogućiti da premestimo patrole na mađarsko-srpsku granicu. To znači da ćemo u odbrani zemlje od ilegalnih migracija biti efikasniji nego ranije”, rekao je Orban na konferenciji za novinare u Budimpešti.
Upitan o budućnosti mađarske granične ograde, on je podsetio da, iako su vlasti ove godine osujetile 250.000 pokušaja migranata da ilegalno uđu u zemlju, neki od njih i dalje uspevaju da probiju ogradu i istakao je da će ona stoga kontinuirano biti ojačavana. Orban je siguran da će, uprkos tome što je 2.500 krijumčara ljudi osuđeno na višegodišnje zatvorske kazne u Mađarskoj, biti još onih koji će se upuštati ovu vrstu šverca.
Mađarska vlada, prema rečima njenog premijera, posebno računa na dogovor koji je postigla sa Srbijom i Austrijom, o formiranju svojevrsnog saveza za zaštitu granica. Prvi zajednički zadatak biće, kako je rekao, da se potisnu linije odbrane sa granice Srbije i Mađarske do granice Severne Makedonije i Srbije. Plan je da se na isti način ojača i srpsko-bugarska granica, dodao je on.
Orban je na prednovogodišnjem susretu sa novinarima sumirao učinke svoje vlade i u drugim oblastima, konstatujući kako su ostvareni izuzetno dobri rezultati u ovoj godini, za koju je rekao da je bila najteža u protekle tri decenije. Posebno značajnim smatra to što je Mađarska uspela da ostane izvan ratnog sukoba u susednoj Ukrajini.
„Taj sukob je do sada imao samo gubitnike, a izgubila je i evropska ekonomija, koja plaća cenu sankcija. Mađarski stav je trenutni prekid vatre i mirovni pregovori”, poručio je.
Prema Orbanu, postojanje suverene Ukrajine je u nacionalnom interesu Mađarske. Povodom pomoći EU toj zemlji, on je rekao da se Mađarska slaže da Ukrajini treba finansijski pomoći, ali da smatra da je zajedničko zaduživanje u tom cilju bilo loša ideja. Osim toga, on se generalno protivi sankcijama Rusiji i smatra da je sadašnja politika sankcija loš pravac. Ipak, napominje da Mađarska neće sprečavati ostalih 26 država članica da sprovode sankcije i da nema nameru da na odluke EU o tome stavlja veto.
Kada je reč o energetskoj situaciji, napomenuo je da je vlada uspela da isfinansira povećane cene energenata i održi ekonomiju zasnovanu na očuvanju radnih mesta i kontinuiranom zapošljavanju. Premijer je konstatovao da „nikada ranije u Mađarskoj nije radilo toliko ljudi kao ove godine” i naveo da je značajan uspeh to što je vlada uspela da postigne dogovor sa Evropskom komisijom o fondovima EU.
Možda vas zanima
U 2023. godini će, prema rečima premijera, najvažnije biti da se Mađarska sačuva od rata i evropske recesije. Vlada, istakao je, teži da inflaciju svede na jednocifrenu vrednost, i to do kraja sledeće godine.
Opozicija, međutim, ima drugačije viđenje aktuelne mađarske stvarnosti. Demokratska koalicija (DK), bivšeg premijera Ferenca Đurčanja, zamera vladi da „zaboravlja na svakodnevne probleme ljudi” i tvrdi da je premijer jasno stavio do znanja u svom obraćanju novinarima da „zemlja ne može očekivati da će vlada napraviti preokret”.
Konzervativni Jobik u svom saopštenju kaže da je „Orbanova vlada učinila 2022. godinu najtežom za Mađarsku od promene političkog režima 1989” i da je premijer „projektovao šta možemo da očekujemo u 2023: još više laži i neodgovornih odluka”. Ova stranka smatra da vlada nije uspela da upravlja krizom i da je njena „nepromišljena ekonomska politika dovela zemlju do ivice bankrota”, dok je Orban „uperio prst u rat, EP i Brisel”. Jobik upozorava na visoke poreze za mala preduzeća i na rekordno visok PDV, koji plaćaju svi građani.
Opoziciona stranka Momentum ukazuje na rastuće cene hrane i energije, kao i na nestabilnost mađarske forinte. U svom saopštenju, ova partija ističe da će se mnoge porodice na kraju meseca suočiti sa dilemom da li da greju svoj dom ili da kupe hranu i kao glavnog krivca za ovu dilemu vide aktuelnu mađarsku vladu.
Mi smo na mađarskoj strani istorije
Budimpešta – Mi smo na strani Mađara u rusko-ukrajinskom ratu, i naš odgovor na pitanje da li smo na dobroj ili lošoj strani istorije jeste da smo na mađarskoj strani istorije, izjavio je juče mađarski premijer Viktor Orban. „Podržavamo i pomažemo Ukrajinu, u našem je interesu da Ukrajina bude suverena, i u našem je interesu da Rusija ne predstavlja bezbednosnu pretnju Evropi, ali nije u našem interesu da odustanemo od svih naših ekonomskih odnosa sa Rusijom”, rekao je Orban za „Mađar nemzet”.
Možda vas zanima
Na pitanje da je kamen temeljac njegove politike da je u rusko-ukrajinskom ratu prvo potrebno primirje, a potom mir, ali da bi rat mogao da potraje čak i decenijama, Orban je istako da postoji i ta opasnost.
„Istovremeno, Ukrajina može da se bori samo dok je SAD podržavaju novcem i oružjem. Ako Amerikanci žele mir, biće mira”, istakao je on. Orban je kazao da niko ne može da očekuje da će se Ukrajinci odreći dela svoje zemlje zarad mira, energetske bezbednosti i prosperiteta Evrope.
