„Hrvatska je izgubila 10 odsto stanovništva. Poređenja radi, to je procenat ljudskih gubitaka poražene Nemačke nakon Drugog svetskog rata ili duplo više nego francuski gubici u Prvom svetskom ratu. Efekti bele kuge su bili višestruko pojačani 2013. ulaskom Hrvatske u EU. Da li su ti kobni efekti po demografiju bili očekivani i predvidivi? Jesu. Da li se hrvatska država dovoljno pripremila da ih smanji? Očigledno nije. Današnja Hrvatska je ogledalo naše demografske budućnosti ako Srbija uđe u EU nepripremljena. Ovo je odgovornost svih nas“, istakao je Gujon.
On je naveo da rezultati nedavno sprovedenog popisa u Hrvatskoj govore da su Srbi svedeni na nivo statističke greške od 3,2 odsto, odnosno 123.892. Gujon je rekao da još nema kompletne analize popisa s razlozima koji objašnjavaju tako brutalan pad Srba u Hrvatskoj.
„Starosna struktura koja se navodi, svakako ima svoj udeo, ali ko god je obilazio srpski narod u Hrvatskoj, zna da postoji još nešto a to su diskriminacija, koja se sprovodi kod zapošljavanja, kod nemogućnosti učenja srpskog i izolacije srpskih sela, kao i nasilje. Zabeleži se oko 300 napada godišnje na Srbe u Hrvatskoj, što je tri puta više nego na Srbe na Kosovu i Metohiji“, rekao je Gujon.
On je naglasio da srpski predstavnici u Hrvatskoj treba da nađu način da žive i sarađuju s Hrvatima ali da to ne vodi ka asimilaciji.
„Svi smo mi ovde prisutni, i u zakonodavnoj, i u izvršnoj vlasti, njima na raspolaganju za svu pomoć koja im bude trebala. Mi u okviru Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pratimo i temeljno izveštavamo o položaju Srba u okruženju u okviru bilateralnih i multilateralnih mehanizama kao što su mešovite međuvladine komisije ili Savet Evrope. Takođe, finansiramo projekte koji doprinose očuvanju srpskog jezika i identiteta“, rekao je Gujon.
