“Naša namjera je da nastavimo tradiciju starog aero kluba u Beranama. Registrovali smo se kod Ministrastva sporta. Sada intenzivno radimo na tome da tokom naredne letačke sezone podignemo ponovo jedrilice koje su u hangarima na aerodromu već godinama”, rekao je Došljak.
On je kazao da nakon registracije novog sportskog društva intenzivno rade u tom pravcu.
“Registrovani smo kao sportsko društvo, da bi mogli da obavljamo sportske aktivnosti. To, naravno, ne bi bilo oguće da nijesmo ranije sa Opštinom Berane postigli dogovor o korišćenju opreme i hangara”, kazao je Došljak.
U starom i prilično oštećenom hangaru na beranskom aerodromu nalaze se, između ostalog, dva aviona „utva 75”. Tu su i četiri jedrilice od kojih su dve marke „blanik“ koje se koriste na atraktivnim takmičenjima, odnosno „Red bul” manifestacijama i vratolomnim letovima. Tu je i vitlo sa dve sajle koje se koristi za podizanje jedrilica, kako kažu, jedino takve vrste u Crnoj Gori.
Možda vas zanima
“Iako se radi o skupoj opremi koja, uz mala ulaganja, može da se stavi u funkciju. Ona je odavno van svake upotrebe. Mi se nadamo sada da ćemo je spasiti od propadanja” , rekao je Došljak.
On je dodao da je pored ove imovine, u zgradi aero doma, propadanju bila prepuštena i kompletna arhiva aero kluba. Od najstarijih vremana do danas, gde, takođe, treba pokušatio spasiti što se može. Stari školski avioni, jedrilice, vitlo i razbacana arhivska građa, jedino je što je ostalo od skoro sedam decenija duge tradicije i blistave istorije starog beranskog aero kluba, još od najranijih vremana bivše Jugoslavije.
Ovaj klub je osnovan daleke 1954. godine, Mnogo pre nego je napravljena betonska pista. Služio je u svrhe obuke pilota nekadašnje vojske SFRJ. U nekadašnjoj Jugoslaviji postojala su dva takva centra za obuku pilota tadašnje srednje vazduhoplovne škole iz Mostara, jedan u Puli i drugi u Beranama.
Aero klub Berane je preuzeo osnovnu obuku pilota JNA iz Mostara. Od novca koji je na taj način zarađivan, beranski avio klub je obavljao i obuku pilota amatera, ili sportskih pilota. Piloti koji su se školavali u Beranama kasnije su, između ostalog, nalazili zaposlenje u poljoprivrednoj avijaciji SFRJ.
Beranski aero klub bio je osvajač ko zna koliko priznanja i trofeja na takmičenjima širom Jugoslavije, od Vardara do Triglava. Sve je to tako bilo do početka ratova na prostoru SFRJ. Tada su, polovinom devedesetih godina, zamrle dinamičnije aktivnosti sportskog aero kluba. Prestale su obuke, a time i presahao glavni izvor prihoda od kojih se klub izdržavao. Profesionalne pilote, kao i pilote amatere, vreme je odnelo na različite krajeve.
U Beranama ih je ostalo svega nekoliko. To je bilo vreme kada se i vojska povukla sa beranskog aerodroma. Pre toga, 1974. godine napravljena je moderna betonska pista širine skoro pedeset metara. Tako se propadanje aero kluba poklopilo sa propadanjem beranskog aerodroma o kome više niko nije vodio brigu, baš kao i o imovini aero kluba. U novoosnovanom aeroklubu sada veruju da nije kasno da se šira zajednica zainteresuje. Želje su da se sa vrlo malo ulaganja dovede sve u upotrebno stanje. kolski avioni i jedrilice da opet lete nad Beranama. Oni objašnjavaju da Berane, zbog takozvane ruže vetrova, predstavlja izvanredno klimatsko područje za jedriličarstvo koje se može ponovo uspostaviti uz malo novčanih sredstava.
“Berane ima izvanrednu pistu. Ubijeđeni samo da će jedriličarstvo doprinijeti promociji grada. Sve je bolje od situacije koju sada imamo. To je da ostavimo da vrijedna oprema propada i da se ne zna čija je”, kaže predsednik novoformiranog “Aero kluba Berane”.
Beranska vazdušna luka ima dugu tradiciju. Prvi avioni tu su, prema nekim podacima, sleteli još pre Drugog svetskog rata. Pristanišna zgrada izgrađena je šezdesetih godina kada je i uspostavljen redovni putnički saobraćaj. Desetak godina na liniji Berane – Podgorica –Berane i Berane – Beograd – Berane, saobraćali su avioni DC 3, a u kratkom periodu i foker. Pista dužine dva kilometra i posle četiri i po decenije, odoleva vremenu i nevremenu, bez bilo kakve brige i održavanja.
