Kako su javile agencije, u Istanbulu i Ankari formirani su dugi redovi pred otvaranje birališta u 8.00 po lokalnom vremenu, a glasanje traje do 17.00.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan suočava se danas sa najneizvesnijim izborima od dolaska na vlast, sa ujedinjenom opozicijom prvi put posle 20 godina u zemlji sa ekonomskom krizom.
Možda vas zanima
Erdogan (69) je odlučan da ostane na čelu svoje zemlje od 85 miliona stanovnika još pet godina. On je Tursku promenio, ali je zemlja sada u ekonomskoj krizi.
Pored Erdogana, još tri kandidata ulaze u izbornu trku, ali se ocenjuje da je samo jedan pravi protivnik sadašnjem predsedniku, i to kandidat saveza šest opozicionih stranaka Kemal Kiličdaroglu (74).
„Kemal“, kako se predstavlja na plakatima, dobio je veliku podršku od prokurdske Demokratske partije naroda (HDP), treće političke snage u zemlji.
Kiličdaroglu bi u slučaju pobede postao 13. predsednik turske republike koja ove godine slavi 100 godina, i okončao bi dugu vladavinu Erdogana, rekordera po dugovečnosti na vlasti od kraja Otomanskog carstva.
Turska će birati između nastavka autokratske prakse vlasti i obećanja demokratskog zaokreta sa povratkom mirnijeg odnosa zemlje sa ostatku sveta, ocenila je agencija AFP, aludirajući na Erdogana i Kiličdaroglua koji se zalaže za sekularnost.
Na izbore izlazi 64 miliona birača, uključujući 3,4 miliona koji već glasaju u inostranstvu.
Ankete predviđaju tesne predsedničke izbore, a ukoliko niko od kandidata ne usvoji više od 50 odsto glasova, biće organizovan drugi krug 28. maja.
Pored neizvesnog rezultata, postoji još jedna nepoznanica, a to je uticaj jakog zemljotresa 6. februara, u kojem je poginulo više od 50.000 ljudi.
Možda vas zanima
Preživeli, koji su osudili sporost reakcije vlasti i slanje spasilačkih službi, sada žive po raznim delovima zemlje, a mnogi žive u kućama kontejnerima.
Takva situacija izaziva zabrinutost oko regularnosti izbornih operacija i „stanja demokratije“ u Turskoj, upozorio je Savet Evrope, koji će poslati 350 posmatrača, pored onih koje su stranke imenovale u 50.000 biračkih mesta.
