U izveštaju Saveta Evrope, koji je Parlamentarna skupština SE usvojila 24. januara 2001, konstatuju se ozbiljne posledice vojnih dejstava na životnu sredinu ne samo u Srbiji (SRJ) već i u zemljama jugoistočne Evrope – u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sevrenoj Makedoniji i Ukrajini, što će pak imati dugotrajne efekte na zdravlje i kvalitet života ljudi na ovim prostorima.
Međutim, o ovom izveštaju u kojem su detaljno prikazani egzaktni podaci o posledicama NATO bombardovanja, u Srbiji se ništa nije znalo, nije ni preveden, sve dok ga u srpskom parlamentu nije pomenula poslanica Srpske napredne stranke Marina Raguš.
Možda vas zanima
Raguševa kaže za „Politiku“ da su upravo okolne zemlje urgirale da SE sastavi analizu pošto su utvrdile da je nivo štetnih materija opasnih po život svih živih organizama višestruko uvećan.
„Napori vazduhoplovnih snaga NATO-a da unište industrijska mesta i infrastrukturu izazvali su opasne materije da zagade vazduh, vodu i zemljište. Ove supstance će imati trajan uticaj na zdravlje i kvalitet života ljudi dotičnih zemalja. Konkretno, upotreba municije koja sadrži osiromašeni uranijum verovatno će povećati učestalost raka i urođenih bolesti među stanovnicima pogođenih područja, kao i među pripadnicima oružanih snaga koji služe u ovom područjima“, navodi se u izveštaju.
Konstatovano je da je vazdušni, rečni i podzemni prenos zagađivača uticao na čitavu jugoistočnu Evropu, uz napadnutu državu i na Albaniju, Bugarsku, Grčku, Mađarsku, Rumuniju, Severnu Makedoniju i Ukrajinu.
Posledice po Srbiju su date vrlo detaljno u izveštaju, u kojem je istaknuto i da je bombardovanje ekološki opasnih postrojenja flagrantno kršenje pravila zaštitne životne sredine utvrđenih dodatnim protokolom uz Ženevsku konvenciju.
Dalje, ukupna količina ubojnih sredstava koje je koristio NATO procenjuje se na između 22.000 i 79.000 tona kojima je pogođeno 78 industrijskih lokacija i 42 energetske instalacije, ali i najmanje 13 nacionalnih parkova i rezervata prirode – između ostalog, Tara, Kopaonik, Fruška gora, Šar-planina i Vršačke planine.
Bombardovanje je izložilo ekosisteme, površinske vode, podzemne vode, zemljište i vazduh na Balkanu kontaminaciji bez presedana koja uključuje više od sto toksičnih supstanci.
Poseban deo izveštaja je posvećen upotrebi osiromašenog uranijuma (OU), čije je korišćenje NATO potvrdio u oko 31.000 bojevih glava, sa ukupnim opterećenjem za 10 tona OU. Pored radioaktivnih efekata, uranijum je veoma toksičan i snažan kancerogen i mutagen, čestice uran-oksida koje se oslobode po eksploziji prenose se vetrovima i talože na zemljištu i vegetaciji, a kada se progutaju, štete zdravlju, između ostalog uništavaju hromozome, te izazivaju teške reproduktivne poremećaje. A ključno je što je nemoguće povratiti čestice OU iz okoline ili ih neutralisati. Isti problem postoji i u Republici Srpskoj, koja je bombardovana granatama sa OU 1995, ali i u Persijskom zalivu 1991.
Blizu rumunsko-jugoslovenske granice koncentracija teških metala u zemljištu je 50 puta veća, u pograničnim oblastima Bugarske utvrđene su 30 puta veće koncentracije olova, bakra i kadmijuma u zemljištu. Zabeleženo je prisustvo vodonik-sulfida u Bugarskoj, sumpor-dioksida i amonijaka u Rumuniji, dioksina u Grčkoj…
Možda vas zanima
U izveštaju se navodi i da su do sličnih podataka došli i stručnjaci Ujedinjenih nacija, koji su sastavili svoj, takođe veoma dokumentovan izveštaj.
„Da će vojna akcija imati ozbiljne ekološke posledice bilo je veoma predvidljivo i posledice su bile prilično očigledne od samog početka udara, tako da se može pretpostaviti da je vojno naneta ekološka šteta bila namerna“, jasan je izveštaj, čije je delove srpskoj javnosti otkrila poslanica Marina Raguš a prenela „Politika“.
