I to na dve vrlo nepopularne teme oko kojih se prevashodno srpska politička scena lomi već godinama – pitanje (ne)priznavanja Kosova i pitanje genocida u Srebrenici.
Milatović je, kao i njegov prethodnik na tom mestu – Milo Đukanović, vrlo jasno rekao da Crna Gora neće povlačiti priznanje Kosova kao nezavisne države, uprkos velikim očekivanjima Srbije i srpskih političara.
Crnogorski mitropolit Joanikije je dao podršku Milatoviću, ali se SPC još nije oglasila o Milatovićevim kosovskim stavovima, iako je imala ključnu ulogu u demontaži Đukanovića s vlasti.
Tome je dosta doprineo i sam Đukanović zakonom koji je diskriminisao SPC.
Možda vas zanima
Očito su uzalud bili pobednički pokliči Milatovićevih pristalica – Kosovo je Srbija, Crna Gora i Srbija to je jedna familija, ali i „mrtvačka zvona“ za Đukanovića sa manastira Stanjevići kod Budve.
Izbori su jasno pokazali da Crna Gora neće više Đukanovića, ali i da ne želi da više bude pod plaštom Srbije, čemu se mnogi srpski političari i dalje nadaju.
Druga iluzija „srpskog sveta“ koju je Milatović razbio je o genocidu u Srebrenici.
Kako je rekao, Međunarodni sud je bio vrlo jasan i doneo odluku kad je u pitanju Srebrenica i da je genocid u Srebrenici individualizovan.
Praktično, zna se ko je osuđen za planirana ubistva u Srebrenici i da on kao predsednik tu presudu priznaje.
Ipak, Milatovićevi stavovi se baš i ne sviđaju svima u Crnoj Gori, pa tvrde da je njegova pobeda „poraz Crne Gore“, jer je on protagonista „srpsko-ruskog sveta“, kako kaže podgorički istoričar Novak Adžić i da su na izborima pobedile „anticrnogorske snage“.
Milatovićeva politička agenda je direktna – Crna Gora, Evropska unija, bolji život za sve građane i najbolji odnosi sa svim zemljama regiona.
Zapravo, sve suprotno od Srbije, naroćito u pogledu EU.
