NATO, suočen sa mnogim izazovima, konfrontacijom sa Rusijom, povećanjem vojnog budžeta, razmatra ko bi na položaju generalnog sekretara ove alijanse zamenio Jensa Stoltenberga, kom u septembru 2023. ističe mandat. Norvežaninu je istekao zapravo prošlog septembra drugi mandate ali je zbog sukoba u Ukrajini, produženo vođenje saveza još godinu dana.
Među partnerima u NATO-u preovladava uverenje da posle 73 godine konačno jedna žena treba da preuzme čelno mesto zapadnog vojno-političkog saveza.
Nova ličnost na čelu NATO će biti izabrana u septembru, na samitu u Madridu, a uglavnom je nepodeljeni stav atlantskih saveznika da to mora biti u političkim i geopolitičkim poslovima „iskusan Evropljanin, odnosno Evropljanka“.
O kandidatima za sad razmatraju samo mediji, svi se pozivaju na “pouzdane izvore” a kandidatkinja je sve više.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kandidovaće se za novog generalnog sekretara NATO-a, bez obzira što joj mandat ističe tek sledeće godine, preneo je nedavno list „San“.
Diplomatski izvori tvrde da su brojne zemlje članice NATO-a predložile da ona preuzme alijansu ovog oktobra, naveo je britanski tabloid.
Lajen, koja je bivša nemačka ministarka odbrane, vodiće tešku borbu za mesto naslednika Jensa Stoltenberga .
Izvori iz Velike Britanije saopštili su da će London verovatno staviti veto na izbor Ursule fon der Lajen, navodeći kao razlog njen slab učinak na čelu nemačkih oružanih snaga.
„Njujork tajms“ je preneo ranije da su snažni kandidati za Stoltenbergovog naslednika potpredsednica Vlade Kanade Kristija Frilend, premijerka Estonije Kaja Kalas, slovačka predsednica Zuzana Čaputova i bivša hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović.
Premijerka Estonije Kaja Kalas takođe se spominje kao mogući kandidat za mesto šefa NATO saveza, ali je ona poručila da samu sebe isključuje zbog pretnje Rusije na granicama njene zemlje.
Možda vas zanima
Kanadska ministarka finansija Kristija Friland, koja je poreklom Ukrajinka, takođe je u igri za naslednika Jensa Stoltenberga, ali izvor iz NATO-a sugeriše da je malo verovatno da će ona dobiti posao zbog neuspeha Kanade da ispuni cilj alijanse i izdvoji dva odsto BDP-a za odbranu, prenosi „San“.
Novi generalni sekretar NATO-a biće izabran u skladu sa procedurom na samitu, rekla je premijerka Litvanije Ingrida Simonite, nakon izveštaja o tome da je ona mogući kandidat.
„Fajnenšel tajms“ je izvestio, pozivajući se na svoje izvore, da je Simonite potencijani kandidat da zameni Jensa Stoltenberga na poziciji generalnog sekretara NATO saveza i da su ambasadori zemalja članica počeli konsultacije o mogućim kandidatima.
Viđeni kandidati su bivša britanska premijerka Tereza Mej, nekadašnja čelnica Službe za bezbednost i spoljne poslove Evropske unije Federika Mogerini, a tu su još tri kandidatkinje sa istoka Evrope, bivša predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte, predsednica Estonije Kersti Kaljulai i bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović. Sve kandidatkinje neformalno imaju prednosti i mane.
Nemačka analitičarka Suzana Starikov navela je da bi Jensa Stoltenberga, na mestu generalnog sekretara NATO, mogao da zameni premijer Albanije Edi Rama. On se ne „uklapa” u šemu da na čelu bude pripadnica ženskog pola, a i dalje je na čelu vlade Albanije, tako da bi morao da završi mandat.
Nemački “Velt piše” da su među vodećim kandidatima španski premijer Pedro Sančez i britanski ministar odbrane Ben Valas. Bivši italijanski premijer Mario Dragi i rumunski predsednik Klaus Johanis takođr se spominju kao mogući kandidati, piše agencija DPA.
Kandidat Hrvatske, bivša predsednica Kolinda Grabar Kitarović spominjala se kao ozbiljna kandidatkinja. Nju gura američki lobi, ali i Ramu, pa je pitanje ko tu ima veći uticaj.
Grabar Kitarović je hrvatski član Međunarodnog olimpijskog komiteta. Ima iskustvo u NATO, bila je pomoćnica glavnog sekretara za javnu diplomatiju, i dok je bila predsednica Hrvatske agitovala je da male zemlje članice više izdvajaju za vojni budžet. Kolinda je bliska Americi, bila je i hrvatska ambasadorka u Vašingtonu.
Sama Kolinda Grabar Kitarović otkako je izgubila izbore od Zorana Milanovića retko se pojavljuje u javnosti, ali se o njenoj kandidaturi razgovaralo, to je jedino sigurno. Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da bi podržali njenu kandidaturu, ali da su to zasada samo nagoveštaji, ništa zvanično.
Kolinda se i kao hrvatska predsednica rado slikala u vojnoj uniformi, pa i sa oružjem u ruci, a dovršava i doktorat na temu međunarodnih odnosa, gde se naravno spominje i uloga NATO. Kao vrhovna zapovednica hrvatskih oružanih snaga zagovarala je odlazak hrvatskih vojnika u razne NATO misije, među kojima i na Kosovo i Metohiju.
Kolinda Grabar-Kitarović dala je veliki intervju za švedski dnevni list “Dagens Nyheter” koji je predstavio kao ženu „koja može da postane nova glavna sekretarka NATO-a“. Njeno ime, navodi list, često se spominje pri nagađanju ko će da nasledi Jensa Stoltenberga.
Možda vas zanima
Kolinda je izjavila da je počastvovana što je mediji spominju kao favorita za naslednicu šefa NATO pakta.
I premijer Andrej Plenković takođe je viđen kao mogući kandidat a i to su neki mediji najavili. Ranije je on podržao moguće kandidovanje Kolinde, ali sada mudro ćuti.
Kladionica radi pa ostaje da se sačeka kraj septembra i vidi ko će preuzeti vođenje ovog vojnog saveza. Funkcija generalnog sekretara jeste važna ali u savezu ima više struktura koji donose odluke, naročito one najvažnije.
Za ovu poziciju nema formalnih izbora, već 30-člani zapadni vojni savez konsenzusom bira novog lidera, a SAD, iako vode glavnu reč u ovom izboru, obično ne postavljaju kandidata, jer američki general tradicionalno obavlja dužnost vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi.
