Zapadni lideri pozdravljaju odluku Međunarodnog suda u Hagu, koji je u petak digao optužnicu za ratne zločine protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je juče da je ruski predsednik Vladimir Putin počinio ratne zločine i da je opravdana odluka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) da izda nalog za njegovo hapšenje.
MKS je izdao nalog za hapšenje Putina pod sumnjom da je odgovoran za nezakonite deportacije dece i premeštanje ljudi s teritorija Ukrajine u Rusiju. SAD, kao i Rusija, ne priznaju ovaj međunarodni tribunal.
Možda vas zanima
„Mislim da je to opravdano. Problem je što sud ne priznaju svi, uključujući i nas. Ali mislim da je poslao snažnu poruku”, rekao je Bajden novinarima.
SAD su, nezavisno od MKS, utvrdile da su ruske snage počinile ratne zločine u Ukrajini i smatraju da počinitelji moraju odgovarati, rekao je u saopštenju portparol Stejt departmenta.
Nemački kancelar Olaf Šolc u Tokiju je poručio da niko nije iznad zakona, uključujući i Putina.
„Međunarodni kazneni sud prava je institucija za istraživanje ratnih zločina. Činjenica je da niko nije iznad zakona i to je ono što upravo sada postaje jasno”, rekao je Šolc na konferenciji s japanskim premijerom Fumiom Kišidom, prenosi Rojters.
Predsednik španske vlade Pedro Sančez takođe je pružio podršku Međunarodnog krivičnog suda (MKS), koji je izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije.
„Nijedan zločin ne treba da prođe nekažnjen, nijedan zločin neće ostati nekažnjen”, rekao je juče Sančez tokom govora na saveznom komitetu svoje Socijalističke radniče partije u Madridu.
Odluka Međunarodnog krivičnog suda obavezuje 123 države članice da uhapse Putina ako se nađe na njihovoj teritoriji i prebace ga na suđenje u Hag. Međunarodni krivični sud je izdao nalog za privođenje i Marije Aleksejevne Lvova-Belove, ruskog ombudsmana za prava dece, pod istim optužbama.
Rimski statut, kojim je 2002. Međunarodni krivični sud osnovan, ratifikovale su 123 države. Među njima, između ostalih, nisu SAD, Kina, Izrael, Pakistan, Saudijska Arabija, Turska, Iran i Indija.
Ruski predsednik na Krimu
Na dan devete godišnjice ujedinjenja Rusije i Krima, Putin je doputovao u Sevastopolj na otvaranje umetničke škole i centra Korsunj u Hersonesu.
Možda vas zanima
Krim i Sevastopolj proslavljaju devetu godišnjicu prisajedinjenja Rusiji. Oni su postali ruski regioni 18. marta 2014. na referendumu, koji je održan nakon državnog udara u Ukrajini, navodi ruska agencija.
Za ponovno ujedinjenje sa Rusijom izjasnilo se 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Moskva je više puta izjavila da su stanovnici Krima svoju odluku doneli demokratski, uz puno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN. Prema Putinovim rečima, pitanje Krima je konačno zatvoreno.
