„Zajedno sa NATO, pokazali smo snagu pred ruskom agresijom na Ukrajinu. Zajedno smo učinili ono što Amerika inače radi na najbolji mogući način. Predvodili smo! Ujedinili smo NATO i izgradili globalnu koaliciju. Usprotivili smo se Putinovoj agresiji i podržali ukrajinski narod“, istakao je Bajden.
Ukrajinskom ambasadoru, koji je bio prisutan tokom Bajdenovog obraćanja, preneo je da su SAD ujedinjene u podršci Ukrajini.
Bajden se osvrnuo i na odnose sa Kinom u svetlu nedavne trzavice – kineskih balona za koje američke vlasti tvrde da su špijunski, preneo je Glas Amerike.
Američki predsednik nije konkretno govorio o tom slučaju, istakavši da je kineskom predsedniku Si Đinpingu jasno stavio do znanja da se SAD zalažu za konkurenciju – a ne sukob.
„Moja administracija će uvek štititi suverenitet Sjedinjenih Država. Posvećeni smo saradnji sa Kinom – tamo gde to može unaprediti američke interese i koristiti svetu. Ali nemojte pogrešno misliti – prošle nedelje smo jasno rekli: ako Kina ugrozi naš suverenitet, zaštitićemo našu zemlju, što smo učinili“, rekao je Bajden.
Sjedinjene Američke Države jedina su zemlja koja iz kriza izlazi snažnija nego što je bila kada je u njih ušla, poručio je američki predsednik.
On je pohvalio ekonomski napredak ostvaren tokom mandata administracije koju predvodi i ocenio da su SAD jedina zemlja koja iz kriza izlazi snažnija nego što je bila kada je u njih ušla.
Bajden je najavio i nove standarde kojima će se zahtevati da se svi građevinski materijali koji se koriste u federalnim infrastrukturnim projektima proizvode u Americi.
Osvrnuo se i na cenu lekova, rekavši da velike farmaceutske kompanije građanima nepravedno naplaćuju stotine dolara i ostvaruju rekordne zarade, ali da to tako više neće biti.
Bajden je ukazao i na potrebu reforme policije i založio se za zabranu automatskog oružja, a obećao je i da će uložiti veto na svaki pokušaj zabrane abortusa na nacionalnom nivou.
Njegov govor je viđen kao „mapa puta“ za očekivanu kandidaturu za izbore za drugi mandat 2024. godine i već je imao prizvuke izborne kampanje, prenosi Frans pres.
Bajden je govorio pred punom salom Kongresa i istaknutim gostima, među kojima su bili Bono iz grupe U2, porodica Tajrija Nikolsa, Afroamerikanca koji je umro pošto su ga prebili policajci, kao i sudije Vrhovnog suda.
Iza Bajdena je za govornicom Predstavničkog doma sedeo jedan od njegovih najglasnijih kritičara, republikanski predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti.
Demokratski predsednik je naglasio koliko je značajno da dve partije rade zajedno u podeljenom Kongresu, gde sada Republikanci imaju većinu, prenosi BBC.
Bajden je pružio maslinovu grančicu opozicionoj stranci koja je preuzela donji dom Kongresa prošlog meseca.
Obraćajući se republikancima koji kontrolišu Predstavnički dom, Bajden je ukazao da je potpisao više od 300 zakona koji su zajednički predložile dve strane.
„Mojim republikanskim prijateljima poručujem da, ukoliko smo mogli da sarađujemo u prošlom sazivu Kongresa, nema razloga da to ne činimo i sada. Građani su nam poručili da nas borba radi borbe, moć radi moći, ili sukob radi sukoba, ne vodi nigde“, ukazao je američki predsednik, prenosi Glas Amerike.
Bajdenu su i dobacivali neki članovi Kongresa iz radikalne desnice, a vidno opušten odgovorio je s nekoliko šala, ne skrećući sa svojih poruka.
„Treba da budemo nacija koja smo uvek bili kad smo bili na vrhu. Optimisti, puni nade i okrenuti ka budućnosti“, rekao je on, prenosi Frans pres.
Na mestu gde su pristalice prethodnog predsednika Donalda Trampa pokušale 6. januara 2021. da spreče Kongres da ozvaniči njegov izbor, Bajden je ocenio da američka demokratija, mada ranjena, ostaje „neoštećena i očuvana“.
Na početku svog obraćanja je pohvalio ekonomski napredak ostvaren tokom mandata administracije koju predvodi i govorio kako razume probleme svakodnevnog života.
„Pre dve godine, naša ekonomija je doživela potres. Međutim, u međuvremenu smo, uz pomoć mnogih građana, otvorili 12 miliona novih radnih mesta. Više ih je otvoreno nego za vreme mandata bilo kog predsednika tokom četvrogodišnje vladavine“, rekao je Bajden, prenosi Glas Amerike.
On je utvrdio i da pandemija kovida-19 više ne kontroliše živote američkih građana.
Bajden je najavio i nove standarde, kojima će se zahtevati da se svi građevinski materijali koji se koriste u federalnim infrastrukturnim projektima proizvode u Americi.
Izneo je i tvrdnju da se za funkciju predsednika kandidovao kako bi omogućio da ekonomija funkcioniše za sve građane, kako bi bili ponosni na ono što rade.
„Kada srednjoj klasi ide dobro, siromašnijima će biti bolje, a bogati će moći odgovarajuće da posluju“, naveo je Bajden, koji kaže da je u SAD stopa nezaposlenost sa 3,4 odsto najmanja u poslednjih 50 godina.
Kao jedno od značajnijih dostignuća, Bajden je u govoru istakao usvajanje dvostranačkog zakona o infrastrukturi vrednog hiljadu milijardi dolara, na osnovu koga je finansirano hiljade projekata širom zemlje, navodi Glas Amerike.
„Tek smo počeli“, ukazao je, dodavši da se radi o najvećim projektima u poslednjih nekoliko decenija, kojih ima više od 20.000 i da se radi o obnovi autoputeva, mostova, železnice, tunela, aerodroma, obezbeđivanju čiste vode i i brzog interneta širom Amerike.
„Moj ekonomski plan je ulaganje u mesta i ljude koji su zaboravljeni“, rekao je Bajden, podsetivši, kako je rekao, i na građane koje je označio napuštenim ili nevidljivim.
Bajden je ukazao i na potrebu reforme policije, koja je poslednjih dana bila značajna tema, nakon smrti Tajrija Nikolsa, Afroamerikanca iz Memfisa, koji je preminuo nakon brutalnog policijskog prebijanja, čija porodica je bila prisutna u sali.
Američki predsednik ponovo je pozvao Kongres da usvoji Predlog zakona koji se u javnosti pojavio nakon smrti još jednog Afroamerikanca Džordža Flojda.
Bajdenov govor, u trajanju od 73 minuta, došao je u vreme kada većina američkih građana nema povoljno mišljenje o njemu. Prema novoj anketi dnevnika Vašington post i televizijske mreže ABC, 62 odsto Amerikanaca smatra da nije postigao, kako je navedeno, mnogo, odnosno misle da je ostvareno vrlo malo tokom dve godine mandata administracije koju predvodi.