Podgorica – Vlada Crne Gore ukida program ekonomskog državljanstva, iako je po tom osnovu prihodovala više od 300 miliona evra investicija i 70 miliona evra prihoda. Vlada neće produžiti ovaj program, jer je Evropska unija u nekoliko navrata saopštila da je protiv produženja programa zbog „mogućih rizika od pranja novca i organizovanog kriminala”, saznajemo iz izvora bliskih kabinetu premijera Dritana Abazovića.
Program ekonomskog državljanstva ističe 31. decembra i u vladinom timu mnogi ministri su nezadovoljni namerom da se ukine ovaj vid prihodovanja, jer pomenute sume nisu mali priliv sredstava u osiromašenoj državnoj kasi Crne Gore. Eksplicitno insistiranje Evropske unije na ukidanju programa primoralo je crnogorsku vladu da Crna Gora od 1. januara naredne godine prestane da prodaje pasoše za novac i investicije, što je u ovoj državi primenjivano od 2019. godine.
Program ekonomskog državljanstva usvojen je dok je premijer bio Duško Marković, tadašnji potpredsednik Demokratske partije socijalista. Markovićeva vlada je bila u obavezi da stavi tačku na program na kraju 2021. godine. To se nije dogodilo jer je vlada Zdravka Krivokapića poslednjih dana prošle godine odlučila da program produži za još godinu dana, uprkos oštrom protivljenju zvaničnika Evropske komisije i pojedinih nevladinih organizacija.
„Projekat ekonomskog državljanstva, od januara 2019. godine, prema podacima iz oktobra, doneo je 310 miliona evra. Od ukupne sume 188 miliona nalazilo se tada na posebnom računu (ESCROW), gde su stranci koji su želeli crnogorski pasoš morali da uplate novac, dok je ostatak prenesen na račune države i investitora koji grade razvojne projekte u oblasti turizma”, saznali smo od našeg izvora.
Dodaje se da je do oktobra bilo podneto 779 prijava za „privilegovani pasoš”, od kojih je 166 zahteva odobreno, dok su 73 odbijena, a preostali su se nalazili u postupku obrade i veliki broj pasoša dodeljen je državljanima Ruske Federacije.
Možda vas zanima
Treba podsetiti da je Crna Gora i mimo toga dodeljivala „ekonomski pasoš” veoma problematičnim biznismenima i političarima koji su zbog finansijskih afera pobegli iz svojih država i našli utočište u Crnoj Gori tako što su debelim kovertama platili svoju slobodu. Među kontroverznim ličnostima, najpoznatiji, s prvim tako kupljenim crnogorskim državljanstvom, je Taksin Šinavata, koje je opljačkao svoj narod i pobegao u Crnu Goru gde je dočekan s posebnim počastima.
Vlada premijera Mila Đukanovića za šest godina, pod posebnim uslovima, dodelila je oko 170 državljanstava. Tada je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Crne Gore, crnogorsko državljanstvo dobio Natanijel Džejms Rotšild, naslednik poznate bankarske dinastije i jedan od finansijera projekta „Porto Montenegro” u Tivtu.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović rekao je za „Politiku” da su evropski eksperti tražili da se program obustavi, „ali treba imati na umu da u 19 zemalja EU trenutno postoje slični projekti i Crna Gora bi trebalo da razmišlja o modelu u vezi s ovim projektom koji se primenjuje u tim evropskim zemljama”.
