Da li će krajnji ishod nove politike azila Velike Britanije biti njihovo povlačenje iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i da li se u Londonu spremaju da potkopaju izbeglički sistem u celini? Britanski premijer Riši Sunak odbio je da kaže da li je spreman da zemlju povuče iz Evropske konvencije, ako se ispostavi da je to jedini način da uradi ono što je naumio. Dauning strit planira da sledeće godine novim zakonom osigura da ljudi koji ilegalno stignu ne mogu da ostanu u Britaniji, iako je to protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i drugim međunarodnim ugovorima koji štite prava izbeglica.
Najavljene mere podrazumevaju i novi sporazum sa Albanijom za zaustavljanje priliva migranata. Sunak je akcentovao Albaniju jer je najveći broj onih koji stižu u Britaniju čamcima preko Lamanša iz ove zemlje. Najavio je novi sporazum sa Tiranom i novi pristup rekavši da će po prvi put imati službenike granične policije na albanskom aerodromu koji će pomoći da se, kako je rekao, prekine organizovani kriminal i spreči da se ilegalno dolazi iz te zemlje na Ostrvo.
Migranti iz Albanije u Veliku Britaniju pristižu čamcima, a broj onih koji tamo dolaze preko Lamanša znatno je porastao u poslednje dve godine. Britanski premijer poručio je da će hiljade Albanaca biti vraćeno kući.
„Ako ilegalno uđete u našu zemlju, ne možete ostati. Umesto toga bićete pritvoreni i brzo vraćeni u svoju domovinu ili u neku treću zemlju gde će se razmatrati vaš zahtev za azil”, poručio je Sunak.
Podaci vlade u Londonu govore da je u ovoj godini, od januara do septembra, od ukupnog broja onih koji su pristigli oko 35 odsto njih došlo iz Albanije, a u poslednjem kvartalu čak 45 procenata. U britanskom parlamentu je rečeno da je 12.000 Albanaca pristiglo preko Lamanša, od kojih je 10.000 muškaraca, što je jedan odsto odraslog muškog stanovništva u ovoj zemlji.
Tirana i London su se u oktobru i verbalno sukobili ovim povodom. Iz Londona je poručeno da se suočavaju s „invazijom migranata”, s naglaskom na Albance. Reagovao je premijer Edi Rama rekavši da ovaj komentar podstiče ksenofobiju. Optužio je Britaniju da je u njegovoj zemlji i građanima pronašla žrtvenog jarca kako bi opravdala sopstvenu neuspelu migracionu politiku i istakao da nije reč o Albancima, vanzemaljcima ili gangsterima, već o promašenoj politici o granicama i kriminalu.
Pitanje onih koji ilegalno pristižu na Ostrvo glavno je političko pitanje konzervativne vlade. Gušenje imigracija bila je vodeća teza sprovođenja bregzita kojim je Britancima obećano da „oni neće dolaziti u njihovu zemlju da im uzimaju poslove i guše sistem”. Svaki naredni premijer koji je stupao na dužnost nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo EU obećavao je da će dodatno podići ogradu imigrantima. Riši Sunak je obećao da će još više pooštriti imigracionu politiku, a njegov bivši šef i premijer Boris Džonson uveo je skandaloznu odluku koja je naišla na međunarodnu osudu – da tražioce azila iz Britanije transportuje u Ruandu.
Novu britansku politiku azila oštro je osudila agencija za izbeglice Ujedinjenih nacija. Iz UNHCR-a poručuju da bi najavljeni predlog predstavljao uskraćivanje pristupa sistemu azila većini. Taj pristup ove ljude bi doveo u opasnost da se vrate u zemlje gde nisu bezbedni, što je kršenje konvencije o izbeglicama. Kažu da bi potez britanskih vlasti potkopao izbeglički sistem u celini i značio bi kršenje međunarodnog prava. I druge organizacije su plan za azil nazvale duboko uznemirujućim i protivnim međunarodnom pravu.
Međutim, dok drugi na ovu perspektivu gledaju s užasom, mnogi članovi vladajuće stranke to i žele, tačnije, javno kažu da su za povlačenje iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Boris Džonson pridružio se pozivima da se, ako je to neophodno, napusti Evropska konvencija.
London je već u završnim fazama pregovora sa Parizom, koji treba da omogući dodatne mere za suzbijanje ilegalnih migracija, kojim će britanski službenici biti stacionirani i na francuskom tlu kako bi sprečili da migranti pristižu čamcima. Plan je da se na ovim zadacima dodatno uposli 700 ljudi.
S tim u vezi francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer imali su uspešne razgovore još početkom novembra, kada je i najavljeno da će učiniti sve da spreče dolazak migranata iz „bezbednih zemalja”, kakva je Albanija. Tada je akcentovano da je sistem preplavljen onima koji dolaze u Britaniju, a to ne bi trebalo da rade jer su ekonomski migranti. Nakon toga su britanski poslanici tražili od vlade da prestane da troši milijarde funti godišnje na hotele za njihov smeštaj. Sugerisano je da takav „luksuzni” smeštaj podstiče ljude da prelaze Lamanš, zbog čega treba koristiti neki osnovni smeštaj. Opozicioni laburisti kritikovali su upotrebu reči „luksuz” jer su pomenuti hoteli „jadni i u njima žive cele porodice u skučenim uslovima i spavaju na stepeništu”.