„Danas imamo zdravu Crvenu zvezdu, koja posluje finansijski pozitivno, tržišno se ponaša i koju vode profesionalci koji znaju svoj posao. Dug smo za sada spustili sa 53 miliona na 33,5 miliona evra, uskoro ćemo realizacijom naših sporazuma sa bankama svesti realan dug na 26 miliona evra. U naredne dve-tri godine Crvena zvezda će biti na pozitivnoj nuli i tada se možemo okrenuti ostvarivanju isključivo sportskih ciljeva“, napisao je tada, između ostalog, Zvezdan Terzić.
Možda vas zanima
Uprkos tome što su Crvenoj zvezdi oprošteni i otpisani mnogi dugovi, od čega i milionski iznosi pojednim bankama (5,5 miliona evra od Marfin banke, deset miliona Novoj Agrobanci) i što su, ne računajući prošlu sezonu, od učešća u UEFA takmičenjima zaradili blizu 60 miliona evra, crveno-beli su dalje od pozitivne nule nego pre skoro šest godina kada se Terzić obratio navijačima.
Naime, prema podacima Agencije za privredne registre Fudbalski klub Crvena zvezda zaključno sa 31. decembrom 2022. ima ukupan gubitak od skoro 76 miliona evra (tačnije 75.909.232). Takođe po APR-u, Fudbalski klub Partizan je u minusu oko 36 miliona evra (35.937.875) a 2022. napravio je gubitak od 1,3 miliona.
Dobro upućeni u zbivanja u ova dva kluba tvrde da su dugovi i veći od ovog koji je objavio APR, jer se neki podaci ne prijavljuju, a poslovne knjige se u potpunosti ne poklapaju sa izveštajem Agenciji za privredne registre.
Kako funkcioniše finansijsko poslovanje u našim fudbalskim „gigantima“ oslikava i slučaj od pre mesec dana, o kojem je pisao Danas, kada je Crvena zvezda državi vratila dug na ime poreza od 13 miliona evra, što je Zvezdan Terzić nazvao „dokazom patriotizma“.
Ispostavilo se da je uprava kluba iz Ljutice Bogdana prethodno uzela pozajmicu od deset miliona evra od jedne privatne kompanije, a kao garanciju stavila sva raspoloživa sredstva koja bi crveno-beli trebalo da dobiju u sezoni 2023/24, od Fudbalskog saveza Srbije i UEFA.
Maksimalan iznos koji bi ova kompanija mogla da naplati na osnovu ovog ugovora je 12,5 miliona evra, odnosno 2,5 miliona više od pozajmljene sume.
Javna je tajna da je FK Crvena zvezda za vakta sadašnjih čelnika imala „bezbroj“ transfer promašaja, da na platnom spisku ima ogromni broj igrača, na neke od njih su i revnosni navijači već zaboravili, ali po zvaničnom sajtu trenutno je u profi pogonu 28 imena. Mnogi su na pozajmicama u Zvezdinm filijalama, Grafičaru, IMT-u, OFK Beogradu, ali su sigurni na plati sve dok im ugovor ne istekne.
Crveno-beli su u par godina za nama imali i skupe izgubljene sporove pred FIFA, sa Lećeom i Fiorentinom, što su pokušali da sakriju od domaće javnosti, pokušavajući da izbegnu plaćanja na koja su se obavezali što im u domaćim okvirima prolazi. I onda plaćali masne penale i kamate. S tim da su ušli i u „istoriju“ kao prvi klub koji je platio debelo, a prodao je Aleksu Terzića Fiorentini. Zbog traženih transakcija preko „drugog“ računa u Nemačkoj, gde se Italijani „nisu snašli“. O čemu je Danas prvi pisao.
Šta se zaista dešava u Partizanu i koliki je realan dug crno-belih možda ćemo saznati ukoliko se uvede privremena uprava u fudbalski klub, kako je to nagovestio Upravni odbor JSD Partizan. Grčevita borba sadašnje uprave da ostane na svojim pozicijama, uprkos tome što crno-beli pucaju po svim šavovima, nagoveštaj je da bi prava finansijska situacija mogla da bude mnogo lošija od one koja se pojavljuje u izveštajima APR.
Sadašnji predsednik Milorad Vučelić je u julu 2019. godine objavio da crno-beli duguju oko 22 miliona evra i dodao da „postoje potencijali kojim taj dug može da se sanira“, navodeći potencijalni novi sponzorski ugovor. Kako se u međuvremenu minus povećao za novih 13 miliona evra ostaje pitanje na koje će jednog dana neko morati da odgovori.
Imali su crno-beli ne tako davno opipljive transfere koji su držali klub dlaku iznad površine, ali to su uvek bile prodaje golobradih igrača koji bi za par sezona kasnije vredeli desetputa više. Od Nastasića koji nije ni debitovao za prvi tim, preko Milenkovića i Pavlovića, konačno do Vlahovića. I ostali u situaciji da vipe nemau šta da prodaju osim Baždara, koji će takođe otići u bescenje.
Imali su i klasično srpsko „biznis inaćenje“ kad su opravdani odlazak zbog dugova Asana pokušali sudski da ospore, a Japanac je samo čitao ugovor i zbog duga od 50-ak hiljada evra otišao iz kluba bez obeštećenja, a na njemu se mogao zaraditi neki milion evra. I crno-beli su u Evropi poslednjih pet-šest zaradili više od 30 miliona evra.
Srpski fudbal je jedna velika tamna zona jer ne postoji zakonska regulativa, a ni volja države da se istera na čistac šta se zaista dešava u klubovima, a posebno u ova dva najveća. Klubovi su registrovani kao udruženja građana, ne zna se ko je vlasnik i ko je odgovoran za trošenje ogromnih suma koje tamo odlaze iz državne kase i ne postoji uvid u tokove novca.
Pod plaštom izgovora da su Crvena zvezda i Partizan neka vrsta „nacionalnih brendova“ država ne primenjuje zakone i dozvoljava da se u tim klubovima novac troši praktično bez kontrole i bilo kakve odgovornosti.
