Jasno je svima u Realu da će najveća opasnost po njih predstavljati trenerska genijalnost i inspirisanost Željka Obradovića.
Jednostavno, stručnjak koji je u karijeri samo jednom eliminisan u plej-ofu Evrolige stvara nesanicu svojim kolegama, posebno onima koji prema iskustvu sa njim ne mogu da se porede.
Ćus Mateo, šef struke Madriđana, jedan je od onih koji trenerski tek sazrevaju. Kolika je razlika među njima pokazuje i podatak da je Mateo vodio juniore Reala 1995. kada je Obradović seniore doveo da titule u Kupu šampiona.
Svesni trenerskih sposobnosti Željka Obradovića, novinari španske Marke porazgovarali su o iskustvima njegovih nekadašnjih igrača u radu sa devetostrukim šampionom Evrope.
Rafa Đofresa bio je svedok u Istanbulu kada je Partizan trojkom Aleksandra Đorđevića došao do titule prvaka Evrope. Dve godine kasnije, zajedno sa Željkom Obradovićem postali su sa Huventudom najbolji na Starom kontinentu.
– Utakmicu počneš na jedan način, a posle par minuta on sve potpuno promeni. Niko ne čita igru brzo kao on – otkriva Đofresa, dok Roberto Nunjez ističe da je Obradović najbolji kada ostavi tablu sa strane.
– Najbolji je kada ostavi tablu sa strane. Imate trenere koji imaju unapred smišljen plan i drže ga se. Željko bi sve promenio u sekundi – poručio je nekadašnji košarkaš Reala, koji je kod Obradovića debitovao sa 16 godina.
– Sećam se njegovih svađa sa teškašima u timu. Pomislio sam: Ako je takav sa njima, kakav li će tek da bude sa nama momcima iz škole. U svlačionici bi te naterao da se porodiš ako si pogrešio. Ali u javnosti, na konferenciji za novinare, uvek bi stao u tvoju odbranu. On je bitanga koja te natera da ga voliš – ilustrativan je Nunjez u opisu karaktera srpskog stručnjaka.
Dejan Bodiroga je sarađivao sa Obradovićem, kada je klupska košarka u pitanju, u Panatinaikosu, u najberićetnijem periodu u istoriji „zelenih“.
– Toliko je detaljan da će vas posle treninga mučiti glavobolja. Ono što drugi ostavljaju slučaju za njega su fundamentalne stvari. I iznad svega, nikada ne gubi kontrolu nad situacijom. To smiruje igrače.
Džo Arlaukas imao je turbulentan odnos sa Željkom Obradovićem dok su sarađivali u Real Madridu, ali je na kraju shvatio da ga je srpski sturčnjak učinio daleko boljim igračem.
– Nedelja pred Fajnal-for 1995. bila je jedna od najtežih u mom životu. Trenirali smo toliko da smo mislili da je Željko poludeo. Poslednju prvenstvenu utakmicu smo tako isprebijani izgubili. Al, Evroligu smo osvojili. Bili smo spremni, a to je njegova zasluga – naveo je Arlaukas, prisećajući se i smelosti Obradovića da svoje vaspitne mere primeni na delu.
– Jednog dana me je izbacio sa treninga. Nisam bio koncentrisan i poslao me je u svlačionicu. Onda je došao kod mene da rešimo problem i rešili smo ga tako što smo otišli na piće. Izašao sam polupijan nakon pola flaše Čivasa. Jednog trenutka te nervira, drugog ti je najbolji prijatelj.
Kostas Slukas je danas verovanto Obradovićev najomiljeniji plejmejker. Dugo su sarađivali u Fenerbahčeu, a 2017. za njih je bila najberićetnija takmičarska godina.
– Kada imaš takvog trenera, koji sa istom strašću reaguje na događaje u finalu Evrolige i na prijateljskoj utakmici, jednostavno moraš da uložiš sve od sebe. Njegov stav ti daje razlog da treniraš. Bitno je ono što ti kaže, ne tenzija sa kojom to izgovori. Moraš da znaš kako to da primiš. U suprotnom si u problemu.
Ismael Santos imao je prilike da sa Obradovićem sarađuje u Realu i Benetonu.
– Veoma je strastven. Živi sa velikim intenzitetom, posebno kada je košarka u pitanju. Ali nikada te neće ogovarati iza leđa ili pričati poluistine. Reći će ti šta misli. Vrlo je iskren i zato mu na kraju veruješ.
Majk Batist je verovatno američki košarkaš koji je tokom staža u Panatinaikosu razvio najprisniji odnos sa Obradovićem, što i sam potvrđuje.
– Meni je kao otac. Sve je uradio za mene. Znam da uvek govori da bi umro za svoje igrače, ali verujte – i mi bismo za njega – naglađava Batist, aktuelni trener u stručnom štabu Hjuston Roketsa.
Specifičan odnos Obradović je razvio i sa Điđijem Datomeom trenirajući ga u Fenerbahčeu. Italijan je napravio veoma zanimljivu komparaciju svog nekadašnjeg trenera sa najboljim košarkašem u istoriji „basketare“.
– Željko je posebna osoba. Uvek je iskren sa igračima. Podseća me na Majkla Džordana: jer ono što od njega prihvatiš nikome drugome ne bi tolerisao.