Poprilično loše deluje situacija oko Lionela Mesija i PSŽ-a i utisak je da se sve više pogoršava.
Svakoga dana, pojave se nove informacije i detalji koji čine da njegov ostanak u Parizu bude neizsveniji, a koji ga približavaju povratku u Barselonu.
Mesi je nedavno dobrano izviždan sa tribina „Parka prinčeva“, od sopstvenih navijača u porazu PSŽ-a od Liona u domaćem prvenstvu.
Ekipa sa najvišim ciljevima i ambicijama, podbacila je u svakom pogledu i takmičenju.
Šampion Francuske eliminisan je u Ligi šampiona već na prvom koraku u nokaut fazi od Bajerna.
U kupu Francuske, u osmini finala nije uspeo da premosti prepreku kakva je Marselj, dok u domaćem prvenstvu, bodovna prednost na liderskoj poziciji, koja je ne toliko davno iznosila dvocifrenu brojku, spala je na šest bodova, na devet utakmica do kraja sezone.
PSŽ je vezao dva poraza u prvenstvu Francuske, oba na domaćem terenu, od Rena i Liona.
Veliku krivicu u lošim partijama i rezultatima, navijači, ali i uprava tima iz Pariza, sa razlogom svaljuju na omalenog Argentinca.
Mesi koji je vodio svoju reprezentaciju do titule na Svetskom prvenstvu, kao i onaj kojeg možemo videti u klupskom fudbalu, jednostavno nisu ista osoba.
Uprkos tome, Mesi je sa 18 golova i 17 asistencija u svim takmičenjima, jedan od retkih fudbalera sa „dabl-dabl“ učinkom i ogromnim gol doprinosom za svoj tim.
Ipak, učinjena šteta čini se prevelikom, a odnosi isuviše narušenim, pa je sve realniji rastanak dve strane.
Legendarni francuski fudbaler i nekadašnji Mesijev saigrač Tijeri Anri, imao je jasnu poruku povodom ove situacije:
„Sramotno je čuti zvižduke za Mesija sa stadiona kluba u kojem igra. Ne možeš da izviždiš najboljeg igrača ekipe, koji ima pritom odličnu statistiku. Za dobrobit fudbala, trebao bi da se vrati u Barselonu“, rekao je Anri.
Informacije koje stižu govore i da njegova supruga i deca, ne žele više da budu u Parizu i da nemaju dugoročnije planove koji se tiču posla i škole.
Kako prenose prvo katalonski, a sve češće i francuski i ostali evropski mediji, Mesijev otac i agent nekoliko puta su razgovarali sa čelnicima Barselone i njegov povratak u „Blaugranu“ je sve izvesniji i izvesniji.
Sve govori i ukazuje na to da će Mesi doneti odluku da se vrati u svoju voljenu Barselonu, ukoliko naravno ona uspe da stvori stabilniju finansijsku situaciju i uslove za njegov povratak.
I dok se gotovo svi ljubitelji fudbala, a pogotovo Barselone, raduju tim informacijama i potencijalnom raspletu događaja, postoji mnogo više razloga zbog kojih bi trebalo da budu zabrinuti i shvate da bi Mesijev povratak u katalonski klub, u velikoj meri ga unazadio i poništio mnogo toga dobrog urađenog u prethodnom periodu.
Šta bi to dobro doneo Mesijev povratak u Barsu
Pre svega, Mesijev povratak bi označio primirje na relaciji uprave Barse i argentinskog fudbalera.
Nije Lionel u najboljim uslovima napustio klub u kojem je odrastao i proveo skoro čitavu karijeru.
Na rastanku, viđene su suze, malo teže reči i veliko razočaranje na licima obe strane, a najviše kod navijača katalonskog kluba.
Ukoliko Đoan Laporta uspe da zadobije njegovo poverenje, a potom i napravi uslove pod kojima bi ga vratio u Barselonu, još više bi se uzdigao u očima svih onih kojima je Barsa bliska srcu.
Barsa bi pomoglo i samo Mesijevo ime i reputacija, jer bi ponovo mogla da dođe do sponzorskog novca i zarade od prodaje dresova i svega što se može vezati za omalenog fudbalera.
Mesi je ušao u poslednju fazu svoje karijere i ako je nešto zaslužio, to je pravi rastanak od fudbala, u Barseloni.
Laporta i Mesi je još uvek nisu zvanično i lično sastali, već pregovori teku preko posrednika, agenata, članova porodice. Međutim, brzo bi to moglo da se promeni i da se Argentinac vrati „kući“.
Pored lepih emocija, ispravljanja nepravde i marketinškog napretka, stvar koju bi Mesijev povratak u Barselonu doneo, jeste kreacija.
Uprkos tome što poseduje ogroman broj tehnički obdarenih i kreativnih igrača, Barselona ove sezone nije napadački previše raspoložena ekipa.
Lider na tabeli La Lige, u 10 utakmica u domaćem prvenstvu slavio je sa 1:0, čime je oboren klupski rekord u tom segmentu.
Na pregršt utakmica, „Blaugrana“ nije uspela da postigne pogodak koji bi „ubio“ utakmicu i odveo je u mirnije tokove.
Utisak je da bi Mesi „otključao“ napadački potencijal Barselone, podigao brojku postignutih golova na veći nivo i učinio boljima svoje saigrače, pogotovo Levandovskog i Dembelea.
Iako je izgubio eksplozivnost i brzinu, on je još uvek jedinstveni „mađioničar“ sa loptom i ima genijalni fudbalski um, koji učini da protivnička odbrana bude nemoćna i jednim potezom potpuno promeni tok utakmice.
Takođe, njegovo iskustvo i umeće, učinilo bi da mladi i talentovani fudbaleri uče od najboljeg svih vremena i u svoju igru implementiraju deo te genijalnosti.
Tu se pre svega misli na Pedrija i Gavija, najbolje mlade fudbalere sveta u protekle dve godine, koji bi svoj igrački spektar, a pogotovo kreativni, mogli da oplemene Mesijevim potezima i jedinstvenim pogledima na fudbal.
Međutim, ukoliko se emocija, marketing i kreacija ostave po strani, stiče se utisak da bi Mesijev povratak u Barselonu, doneo mnogo više štete nego koristi.
Korak unazad
Nakon što zbog finansija i pravila La Lige, Mesi nije mogao da produži ugovor sa Barselonom, najbolji fudbaler katalonskog kluba bez obeštećenja je otišao put Pariza.
Od tog dana, Barselona je krenula u jednu veliku, dugu i mučnu rekonstrukciju.
Evropski i svetski fudbalski gigant, u jednom trenutku bio je na samom dnu.
Finansijski dug iznosio je 1,2 milijarde evra, Barselona je bila devetoplasirani tim na tabeli i delovalo je da spasa nema.
Korak po korak, sitne pobede postajale su sve krupnije i „Blaugrana“ je jačala i izdizala se iz blata.
Uprkos tome što će ostati upamćeni po lošem, tome su pomogli i treneri i igrači koji su se u najtežem trenutku odazvali pozivu i žrtvovali sebe i svoje karijere, za dobrobit kluba koji vole.
Vremenom, Barsa je uspela da se stabilizuje, kako na terenu, tako i van njega.
Finansije su vremenom bivale sve bolje, a ekipa predvođena mladim i do tada dosta neiskusnim trenerom Ćavijem, rasla je i postajala porodica.
Danas, Barsa je lider u domaćem prvenstvu sa 12 bodova prednosti u odnosu na Real Madrid, osvojila je trofej u Superkupu Španije i ima priliku da dobrim partijama u Kupu Kralja, osvoji domaću „triplu krunu“.
Preporod je izveden i u igračkom kadru.
Dugogodišnji nosioci Barse, ili su je napustili, ili su pali u drugi i treći plan.
Pike je završio karijeru, Alba i Roberto su tek rezervne opcije na svojim pozicijama, dok Buskets verovatno igra svoje poslednje produktivne dane u dresu svog kluba.
Nosioci Barselone su neki novi klinci: Arauho, Kunde, Blade, Gavi, Pedri, De Jong, Rafinja…
Smena generacija je odrađena uspešno i unošenje „stare“ krvi bi u velikoj meri poremetilo taj balans i napravilo korak unapred.
Poznato je i da Mesi nije neko ko je znao tokom karijere da daje platne „popuste“, već je neko ko voli da se njegova veličina i finanijski ceni, a kako je Barsa tek isplivala iz mulja u kojem je bila, Mesijev povratak i plata koju bi imao, svakako bi predstavljala svojevrsni udar za budžet Barse.
Naravno, ako želi Mesija nazad, Barsa bi verovatno morala da proda skupo plaćenog Ferana Toresa, ili talentovanog Fatija kojem je dala dres sa brojem 10 i kog strpljivo čeka već godinama.
Gde bi Mesi zapravo igrao u novoj Barseloni
Već dugo Lionel Mesi nije onaj igrač kakvog ga pamtimo iz najboljih dana i već dugo ne igra nominalno na poziciji na kojoj započne meč.
Nije ni lažni napadač, ni krilni fudbaler, već plejmejker bliži sredini terena.
Partije koje je pružao na Mundijalu u Kataru i pozicija koju je igra, najbolje pokazuju sistem u kojem Mesi u ovom trenutku u karijeri, može najviše da ponudi.
Ipak, takav sistem, zahtevao bi da se Barselona u ogromnoj meri menja, prilagođava i unazađuje.
U Argentini, nekoliko igrača pokrivalo je „rupe“ koje Mesi ostavlja jer nema jasno definisanu poziciju na terenu, već neograničenu slobodu.
Ćavijeva Barselona poznata je po rigidnom sistemu i pozicioniranju i tu se već primećuje veliki znak pitanja u potencijalnom dolasku Mesija.
Teško je pronaći granicu u tome koliko smete Mesiju dozvoliti da šetka po terenu i koliko slobode sme da ima, a da to ne krene da donosi više štete nego koristi.
Ukoliko bi igrao nominalno na krilu, to znači da bi Dembele, Rafinja, Fati i Tores ispaštali i izgubili svoju ulogu i minute.
Kako bi Mesi, da kažemo u ovom slučaju desno krilo, često ulazio u sredinu i nudio se u kreaciji i izgradnji napada, to bi ostavljalo preveliku rupu na desnoj strani, jer za razliku od nekada kada je taj prostor iza Mesija pokrivao Dani Alves, Barsa sada nema beka takvog tipa.
Kunde, Roberto ili Arauho, nisu igrači koji bi se nudili široko i visoko po terenu, kako bi zakrpili rupu Mesijevog napuštanja pozicije i davali kompaktnost svojoj ekipi.
Ako bi Mesija stavili na poziciju „lažne“ devetke, to stvara drugačiji problem, koji se zove Robert Levandovski.
Poljski napadač ubedljivo je najbolji strelac ove sezone i glavni favorit za „Pičiči“ nagradu u domaćem prvenstvu.
Kako je i Levandovski u poznim igračkim godinama, ne treba očekivati da bi se on tek tako snašao na bilo kojoj drugoj poziciji, od one na kojoj je najbolji već duži niz godina.
Formacija 4-2-3-1 je jedina u kojoj možemo zamisliti Mesija u Barseloni, koji bi igrao na poziciji „desetke“.
Ipak, moderna „desetka“ se u velikoj meri razlikuje od one na koju su ljubitelji fudbala navikli u nekom ranijem periodu.
Mesi bi morao da odmah po izgubljenoj lopti svoje ekipe, pravi požrtvovane poteze, sprinteve iz sve snage, visoke presinge, pomaže svakom saigraču na terenu.
To je nešto što Pedri i Gavi ove sezone rade besprekorno, a što gotovo sigurno, Mesi ne bi radio ni u ludilu u svojoj 36. godini.
Sitnice poput ovih, takođe mogu rešiti pitanje pobednika i biti ili prednost, ili rak rana neke ekipe.
U modernom fudbalu neophodno je, pogotovo u odbrani, da svaki šraf ekipe funkcioniše i bude predan sistemu i timu.
Ukoliko se pogleda požrtvovanje, tačnije manjak istog koje Mesi ima u PSŽ-u, a koje neretko imaju i Nejmar i Mbape, lako se dože do zaključka gde je boljka ove ekipe.
Takođe, u ovoj varijaciji u kojoj je Mesi ofanzivni vezista, nema mesta za još jednog vezistu, te bi jedan (De Jong, Buskets, Gavi, Pedri) šansu tražio sa klupe (na kojoj su takođe već Kesi, Roberto, Tore).
Poslednji ples
Najbezbolniji Mesijev povratak u Barselonu, bio bi neka vrsta „iznajmljivanja“ argentinskog fudbalera na određeni period, u kojem bi Mesi pokazao sve svoje vrline, a u kojem bi se prikrile sve njegove mane.
To bi predstavljalo takozvani „poslednji ples“ u kojem bi obe strane dobile zaključak kakav zaslužuju.
Biće veoma teško da Barselona uopšte stekne uslove da vrati svog „mališana“, pošto katalonski tim ima finansijskih problema da registruje svoje igrače u prvi tim (Gavi) ili produži ugovor onima kojima to već duže vreme želi (Balde).
Ipak, Đoan Laporta i Mateu Alemani izvodili su mnoga čuda u novom mandatu u Barsi, tako da je u ovom slučaju, sve moguće.
Intenzivno čelnici Barse rade na poboljšanju finansija, ali ih u svemu tome koči svojevrsni rat sa Havijerom Tebasom, čelnikom La Lige, koji na sve načine pokušava da ih „zavrne“ i ne dozvoli da se previše izdignu od njegovog voljenog Reala.
Ono što je posebno zanimljivo za Mesijev potencijalni povratak, jeste činjenica koju prenose španski mediji, koja kaže da je i sam Tebas uzbuđen povodom toga, što dovoljno govori o veličini fudbalera kakav je Lionel i šta njegov povratak u Španiju može značiti na nivou lige.
Bilo kako bilo, veoma zanimljiv će biti naredni period vezan za Lionela Mesija, jer se pored opcije povratka u Barsu, pojavila i informacija o ponudi iz Saudijske Arabije od Al Hilala, koji je spreman da Mesiju da 400 miliona evra godišnje.
Barselona, PSŽ, Saudijska Arabija ili odlazak u MLS, kakvu god odluku doneo, Mesi mora biti spreman da ponovo izađe iz zone komfora (zna se koliko to ne voli) i da bude spreman da će još jednom podići veliku prašinu za sobom, te da će i u poznim fudbalskim godinama, morati da se dokazuje i pokazuje.
Titula najboljeg fudbalera u istoriji ovog sporta, mora se opravdavati svakog dana.