Kosovska Mitrovica – Nije nikakva novina da aktuelni šef privremene vlade u Prištini Albin Kurti ne rešava pitanja brojnih teških incidenata u kojima su žrtve Srbi i pokušava da isprovocira sukob, ali se u poslednje vreme vratio i strategiji ekonomskih i tržišnih barijera, ovog puta „na mala vrata”, u želji da dodatno pojača tenzije. Zato je prošlog petka Priština donela odluku da se u roku od 15 dana, iz veletrgovina, marketa i dućana koje drže Albanci povuče, kako je navedeno, količina jestivog ulja određenog proizvođača, jer „propisana težina ne ispunjava kriterijum prosečne količine”. „Nišanjenje” gramaže bi moglo da se tumači samo kao još jedan dnevnopolitički trik Kurtija, na štetu Albanaca, znajući da upravo albanski potrošači u velikoj meri ne odustaju od robe sa srpskom deklaracijom.
Možda vas zanima
Jagme se bilo da je reč o zejtinu, šećeru, brašnu, ali i „plazmi” koju oni ekstremniji skoro svakodnevno zloupotrebljavaju u antikampanjama srpskih proizvoda, pa se nedavno dogodilo da su kutiju ovog proizvoda napunili „mecima”. Da gramaža u flaši zejtina ne odgovara „oštrom oku” šefa privremene kosovske vlade, kao i da „laboratorijske analize” pokazuju da srpsko jestivo ulje na tržištu „ne ispunjava kriterijume”, a samim tim se krši i uredba 3/2020. potvrdilo je i kosovsko ministarstvo trgovine, preduzetništva i industrije.
Odluka je doneta krajem prošle nedelje, a uprkos tome što je naloženo da se u narednih dana 15 dana povuče sa rafova, činjenica je da se upravo srpski zejtin najviše traži. Ne zbog cene, koju je Kurti inače bio primoran da spusti, pa se tako sada, recimo flaša „vitala” koja je na akciji prodaje za 2,09 evra, već zbog toga što je albanskim potrošačima omogućeno da do proverene srpske robe dođu sa mnogo manje troška.
Mnoge je ovakva odluka podsetila upravo na ranije politički i etnički motivisane obračune sa srpskim proizvodima, kao kada je sadašnji vladajući ekstremni pokret Samoopredeljenje i njihov vođa Kurti 2016. godine prevrtao kamione sa robom iz centralne Srbije. Godinama je i kao opozicionar bio najbučniji u zagovaranju zabrane robe sa srpskom deklaracijom. Stoga ne čudi što i sa vlasti odobrava kampanje za bojkot srpskih proizvoda koje se žestoko vode na albanskim portalima i na društvenim mrežama. A nedavno su promovisali video u kojem se u kesicama čipsa i pakovanjima „plazme”, „medele” i „medenom srcu” nalaze meci „kalašnjikova”.
U jednom od spotova na fejsbuk stranici „Ne kupujmo srpske proizvode” koja ima više od 50.000 članova, zloupotrebljava se maloletna devojčica, kada u marketu dok otac pazari srpske proizvode, pita „zar hoćeš da nas otruješ”. Prištinska privremena administracija zaboravlja da su skoro celu prošlu godinu Albanci s juga hrlili u srpske prodavnice, veletrgovine i markete na severu Kosmeta, kupujući na pakete jestivo ulje, koje je koštalo od 190 do 220 dinara, dok se to isto ulje na jugu – u južnoj Mitrovici i supermarketima na celom Kosovu prodavalo za 3,99 evra.
Kurti je tadašnje enormno podizanje cena ulja ocenio kao manipulaciju trgovaca. Na osnovu svega, šefu privremene prištinske vlade je očito malo što je na administrativnim prelazima stavio rampu za svu srpsku robu koja nema pečat samozvane kosovske države (RKS) i što je od svog prethodnika Haradinaja nasledio taksu na robu iz centralne Srbije od sto odsto. A ministar unutrašnje i spoljnje trgovine Tomislav Momirović u Vladi Srbije povodom najnovijeg poteza Prištine izjavio je da mnogo kompanija iz centralne Srbije prodaje svoje proizvode na KiM, ali da obim trgovine nije lako precizno izračunati jer nije ujednačena količina koja se plasira na severu i na jugu. „To je više od 500 miliona evra, jako je teško precizno izračunati. Mi ne izvozimo na KiM, ali je činjenica da su ljudi na Kosmetu, kao i ljudi u regionu okrenuti našim proizvodima”, naglasio je Momirović, a kad je reč o zabrani Prištine koja se odnosi na ulje poručio je da je reč o čistoj zloupotrebi i da je to samo nastavak političkog bojkota.
