Poljska je ostrašćeni protivnik Ruske federacije i postojala je namera, kaže naš sagovornik, ako ne u samom momentu padanja raketa na poljsko tle, onda sigurno nakon toga – da se krivica pripiše Rusiji kako bi se proširila zona sukoba.
Zelenski i njegovo okruženje srljaju da uvuku u konflikt određene zemlje NATO-a i da na taj način osiguraju saveznika, ocenjuje on.
Ostaće do kraja same istrage nepoznanica da li je postojala namera ukrajinskog rukovodstva da se scenario napada pripiše Moskvi kako bi je oklevetali pred međunarodnom javnošću i kako bi se prema članu 5 NATO, bar susedne zemlje i Amerika neposredno umešale u taj sukob.
„Dobro je što su SAD veoma brzo objavile da se ne radi o ruskoj nameri niti o ruskom vojnom sredstvu. Svi su odahnuli, jer su u prvim satima to označavali kao zonu sumraka i pitanje strateških odluka obe strane da eskalacija ne dovede do neposrednog sučeljavanja i sukoba SAD i Rusije. To bi značajno ugrozilo evropsku i svetsku bezbednost, jer bi takav sukob vodio u nuklearni rat,“ uveren je naš sagovornik.
Zapad sve manje spreman da sledi Zelenskog
Na pitanje da li će Zelenski ili ukrajinsko državno rukovodstvo snositi neke konsekvence, naš sagovornik kaže da to verovatno nećemo videti javno ali da na terenu sigurno hoće.
„Sve manje je Zapad spreman da nosi i isporučuje cenu koju mu Zelenski nameće. Kao i da čestvuje u njegovom „privatnom ratu.“ Ukrajinski predsednik nije sposoban da proceni momenat da je upravo Zapad u stanju da okreće stranicu i da na njima svojstven način pokuša da okonča konflikt, a da u tim pregovorima ne izgubi.“
Države Evropske unije, kaže Kovač, mogu da pomognu Ukrajini mnogo po pitanju kapaciteta naoružanja, jer se radi o 28 država među kojima su one i privredno najjače sa visoko razvijenom tehnologijom. On kaže da ne treba pričati o tome da li postoje logističke mogućnosti, već se sporna dimenzija koliko su spremni i koliko žele da izdvoje.
Foto: © AP Photo / Leo Correa
„Čini mi se da ukrajinska vojska gubi ofanzivnu moć, imaju snagu samo za pozicioni rat sa pokušajima ofanzivnih dejstava, bez realne moći da to učine. Takav rat, koji ne daje plodove koji ne „oslobađa“ bivše ukrajinske teritorije i ne dovodi do izlaska ukrajinske vojske na ruske granice, nije od interesa ni za SAD ni za Zapad. Kada Amerika proceni da prestaje ofanzivna moć ukrajinskih oružanih snaga, onda će ući u dimenziju neposrednijih kontakata, političkih pregovora, stvaranja zamrznutog konflikta. Sa prestankom pucanja topova i avio-bombi i raketa neće nestati ovaj rat. On će poprimiti druge dimenzije, ostaće u oblasti energetike, ekonomije, finansija, privrede sa povremenim čarkama na toj liniji dodira“, procenjuje naš sagovornik koji je i penzionisani general-major u penziji.
Amerikanci i nakon rata ostaju u Evropi
I kada se rat okonča, Kovač je uveren da se Amerika kao veliki diktator neće povući sa evropskog tla. Neće, po njemu, nestati ni NATO, a smisao njihovog prisustva on tumači upravo kao narušavanje bezbednosti Rusije, odnosno njeno razbijanje i nestanak. Duboka država Amerike ima u planu obezbeđenje puta globalizacije prema Kini, jeftine sirovine i veliko tržište. Posredno se to nameće i kroz institucije EU i NATO-a i kroz naoružavanje i povećanje izdvajanja za vojne budžete u evropskim državama.
„Mi možemo da se poradujemo miru koji može da dođe i sutra ali nisam siguran da će nacizam, militarizam i NATO iz Ukrajine nestati. Ona je još najsposobnija da učestvuje u ostvarenju strateških ciljeva SAD u Evropi,“ rekao je Kovač.
EU postala militantna
Naš sagovornik smatra da je veoma teško govoriti o tome da Evropa može da se iščupa ispod kišobrana Amerike. Zato sto je isuviše uplivala u sve dimenzije EU. Postoje države članice koje su više saglasne sa strateškim interesima SAD nego sa evropskim, dodaje on.
Kovač kaže da je problem što se EU legitimisala kao militaristička organizacija. Ona ranije nije imala tu ulogu niti su države u nju ulazile sa namerom da učestvuju u ratovima i vidimo da oni bez saglasnosti svih država članica donose takve odluke.
„Ukoliko bi se sukob u Ukrajini nastavio onda bi zemlje članice različitim obimom učestvovale u tom projektu da bi se sprovelo više rotacija, a sve zavisi od stepena njihove obučenosti. Verujem da će biti i reakcija civilnog društva na taj projekat – zašto građani EU da izdvajaju novac i dovode u svoje države momke koje obučavaju za krvavi rat,“ rekao je Mitar Kovač.
