Izveštaj je, u ime Republike Srpske kao potpisnice svih aneksa koji čine Dejtonski sporazum, generalnom sekretaru UN i zemljama članicama Saveta bezbednosti, uputio predsednik Vlade Srpske Radovan Viškoviić, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.
Izveštaj se odnosi na period oktobar 2022. – maj 2023. godine i u njemu Vlada Republike Srpske izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, a sa ciljem razjašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbjednosti i međunarodne zajednice, prenosi Srna.
U prvom delu Izveštaja ističe se neophodnost da svi relevantni akteri poštuju i pridržavaju se Dejtonskog sporazuma i navodi da Republika Srpska još jednom potvrđuje svoju posvećenost Dejtonskom sporazumu, kao i suverenitetu, teritorijalnom integritetu i ustavnom poretku BiH.
Možda vas zanima
U drugom delu Izveštaja težište pažnje stavljeno je na znatan politički napredak koji je BiH postigla nakon izbora održanih u oktobru 2022. godine, kada je u rekordnom roku postignut politički sporazum bošnjačkih, srpskih i hrvatskih stranaka na nivou BiH.
Treći deo Izveštaja bavi se integracijom BiH u EU, kao i naporima usmerenim na regionalnu integraciju.
Ocenjuje se da odluka Evropskog saveta iz decembra 2022. godine kojom se BiH dodeljuje status kandidata za članstvo u EU predstavlja važnu prekretnicu i dodaje da se Republika Srpska nada i očekuje da će doprineti naporima na integracijama u EU, i na nivou BiH i u entitetima.
U Izveštaju se dodaje da Republika Srpska ostaje posvećena sprovođenju neophodnih reformi na putu BiH ka članstvu u EU, istovremeno vodeći računa da se poštuju ustavne nadležnosti svih nivoa vlasti.
U četvrtom delu Izveštaja naglašava se da je mir u BiH nenarušen, uprkos izjavama nekih koji šire strah i pozivaju na strano uplitanje u još većoj meri.
Vlada Republike Srpske u petom delu Izveštaja objašnjava da strano uplitanje u BiH, iako često dobronamerno, podriva razvoj i stabilnost BiH.
Osim toga, analiziraju se razlozi krize legitimiteta Ustavnog suda BiH u kome, kako se navodi, dominaciju imaju stranci i čiji je legitimitet dodatno narušen neuspehom sudijske većine da zaštiti Ustav BiH, te tendencijom da odluke donosi na osnovu politike, a ne zakona, često uz neprimereno uplitanje sa strane.
