Vučić, ali i ostali članovi vladajuće partije, ne prezaju od stalnih optužbi da je bivša, kako kažu dosovska vlast, oličena nekad u Vuku Jeremiću, nekad u Borisu Tadiću ili pak Borku Stefanoviću, kriva za situaciju u kojoj se Vučić i cela Srbija nalaze jer su loše ispregovarali ili pregovore o KiM premestili iz UN u EU, ali i postavili „idiotsko“ pitanje MSP.
Pitanje je da li ta propaganda kreirana preko tabloida dopire do glasača SNS i koliko oni u to veruju.
Dejan Bursać, saradnik Instituta za političke studije, za Danas kaže da je glasačkom telu SNS primaran nivo identifikacije sa Vučićem ono što on uradi u socijalno-ekonomskoj sferi.
– Njegovi glasači njemu veruju zbog onoga što on i reklamira u poslednih deset godiuna u kampanjama, dakle ekonomski razvoj, investicije, infarstrukturne projekte i slično. Tako da, dokle god je ekonomska situacija relativno ok, dokle god ima investicija i infrastrukturnih projekata, a znamo šta se sve otvara i planira u naredih godinu dana do izbora na proleće sledeće godine, mislim da će on relativno uspešno uspeti da pokrije priču oko Kosova i hendluje ostala pitanja – objašnjava Bursać.
Kako dodaje, problemi kao i svi drugi, poput korupcije i afera će isplivati onda kada glasači postanu nezadovoljni socio-ekonomskom sitaucijom.
On podseća da smo to imali i sa DS.
– Svu su znali za probleme koje je DS imao dok je bio na vlasti, korupcija, afere, pritisak na medije, problemi na evropskom putu i Boris Tadić koji hoće treći mandat protivustavno i koji vlada autoritarno, i sa mesta predsednika države, kontroliše vladu. Ali su ljudi bili voljni da pređu preko toga dokle god je ekonomska situacija bila dobra. Onda kada je počela da bude lošija sa ekonomskom krizom 2009, 2010. pa dalje, sve dugo je isplivalo na videlo, i birači više nisu bili voljni da tolerišu ceo taj paket, da tako kažemo – ukazuje on.
A Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus, za Danas kaže kod glasača SNS uz objektivne okolnosti postoji i subjektivni osećaj visokog poverenja u lidera.
– Tu postoji doza zdravog razuma jer problem Kosova nije od juče nezavisno od toga šta sadašnja vlast priča. Oni su svesni da je sadašnja situacija nastala delom i zbog prošlih nekoliko vlasti decenijama unazad. S druge strane, Vučićevi birači imaju dosta poverenja u njega i u ono šta on govori. I u velikoj meri, ne samo da mu veruju, nego i brane taj stav nevezano od Kosova. On je u dobroj meri opinion mejker – navodi Pejić.
Dok politikolog politikolog Cvijetin Milivojević smatra da članovi SNS uopšte ne veruju da je na pomolu predaja Kosova.
– Oni veruju apsolutno, skoro pa aklamativno, da je Vučić jedina brana odustajanju Srbije od Kosova, eventualnom međusobnom priznaju Kosova i Srbije i ulasku Kosova u UN. To je rezultat brutalne propagande. Primetili ste da u SNS vlada pravilo da se podrška Vučiću daje unapred i blanko da o bilo čemu odluči, a da prethodno uopšte ne kaže šta mu je ideja. I Kosovo je samo jedna od tema. To je najbolje objasnila premijerka pre par godina, kada je na pitanje šta je plan Srbije za Kosovo, rekla da Vlada Srbije nije raspravljala o Kosovu a da predsednik najbolje zna šta je najbolje Kosovo i za Srbiju – opisuje on.
Upitan zašto onda Vučić krivi bivšu vlast, odgovara da njegovu glasači veruju i u to, ali je to manje važno.
– Tamo je izgrađena unutrašnaj komunikacija u kojoj svaki član daje blanko podršku Vučiću za bilo šta da odluči, u vezi sa bilo čime. Ona se manifestovala kroz besmislenu kampanju podrške objavljivanjem fotografija vukova i čopora vukova, u kojoj niko nije uključio mozak i postavio pitanje šta to znači – navodi Milivojević.
Prema njegovim rečima, u priču o krivici bivše vlasti veruju jer im treba uteha.
– Oni veruju da će Vučić sačuvati Srbiju. Ali veruju i da taj plan nije baš najbolji za Srbiju. A za to nije kriv Vučić nego bivši režim. A od 2012. od kad je SNS došla na vlast, bar je četiri bivša režima, jer se menjala vlada. I po pravilu, on misli skoro pa isključivo na režim u vreme vladavine DSS i DS, dakle od 2000. do 2012. Niko ne pominje onaj od 1990. do 2000. u kojem su i Vučić i Tomislav Nikolić, čitav SPS uz preletače iz DS, G17, DSS, učestvovali. A 1998. u koaliciji sa SPS, SRS je imala 12 ministara i maltene su egal delili vlast – podseća Milivojević.