Retko kad je u istoriji pismenosti jedna knjiga pobudila toliko interesovanje čitalačke publike pre nego što je i napisana, kao što su najavljeni memoari Vilijama Vokera o „slučaju Račak“.
Istoričari književnosti verovatno će se prisetiti sličnih slučajeva, ali Vokerova (umetnička) „istina“ koja bi tek trebalo da se napiše i ukoriči, nesumnjivo je jedinstven slučaj, po više tačaka.
Poslovni potezi „umetnika“ Vokera
Malo ko je dobio toliki honorar, još iz budžeta makar i nečega što pretenduje da bude država. Istina, globalna inflacija „pojela“ je vrednost novca, ali je 70.000 evra za „istraživanje, pisanje, uređivanje, prevod i štampanje memoara ambasadora Vilijema Vokera“ cifra koju ne dobijaju ni najveći i najčitaniji svetski pisci. Iz budžeta izdavačkih kuća koji je veći i od budžeta tzv. Kosova.
Primera radi, za taj honorar mogao bi, za falsifikovanje istorije, u širem centru Beograda pazariti garsonjeru, a sa prihodima od rente mogao bi mirno i skromno, u trećem dobu da napiše nove lažne memoare. Na Kosovu i Metohiji verovatno bi mogao pazariti i više nekretnina koje bi mu omogućile miran spisateljski rad na svom kapitalnom delu.
A da „umetniku“ Vokeru nisu strani ni dobri poslovni potezi, pokazuje i njegova karijera na Kosovu i Metohiji posle NATO agresije. Kao i u slučaju njegovog jarana Kristofera Hila i jaranice Madlin Olbrajt. Za razliku od pomenutih, nije učestvovao u privatizaciji pokrajinskih bogatstava, bio je samo lobista tzv. Kosova i tako sačuvao „čiste ruke“ ne zlopateći se sa kojekakvim rudnicima i prljavim tehnologijama. A lobiranje je – legalizovana korupcija.
Umetnička istina krvavija od realnosti
Istina, legalno-korupcionaški prihodi su prestali sa hapšenjem Hašima Tačija, ali novi izdavač Aljbin Kurti ne žali para za ovaj izdavački poduhvat u najavi, što sluti da ćemo imati bestseler, ukoliko se ne umeša biologija. Jer, sam autor, osamdesetsedmogodišnji Voker, izjavio je da bi voleo da završi knjigu pre nego umre.
„Izdrži legendo“, poručuju mu brojni ljubitelji lepe književnosti širom Kosova i Metohije ali i srodnih slobodarskih teritorija.
A da bi memoari Vokera mogli biti bestseler ukoliko „legenda izdrži“ i privede ih kraju, govori i biografija „kosovskog Tolstoja“. Poput nekog Borhesa američke administracije i Voker je poznat po mešavini činjenica i fikcije, gde se ne zna gde prestaju činjenice, a gde počinje mašta.
Sam događaj na koji se odnose meomari, navodni masakr civila u Račku, u Vokerovoj interpretaciji je prava borhesovska mešavina činjenica i fikcije. Fikcija je nadvaladala činjenice, da bi se vrlo brzo, posle Vokerove izmaštane „istine“, pojavila nova realnost zasnovana na Vokerovoj mašti, mnogo strašnija od Vokerovih maštarija u Račku.
Račak u književnoj obradi
U najkraćem, Vokerova književna obrada realnosti izgleda ovako.
U selu Račak u noći između 14. i 15. januara 1999. godine počeo je sukob snaga bezbednosti sa pripadnicima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. Ti događaji su bili povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.
Srpska strana insistirala je na tome da su tvrdnje Prištine o „masakru nad civilima“ u Račku čista laž i da je reč o sukobu sa pripadnicima tzv. OVK, dok je Priština tada tvrdila da je reč o „masakru nedužnih civila“. Tadašnja verifikaciona misija OEBS-a, na čelu sa Vilijamom Vokerom, za događaje u Račku optužila je srpske snage bezbednosti.
Istražni sudija Danica Marinković, koja je radila na slučaju Račak, više puta je izjavljivala da je ocena Vokera da se u Račku dogodio masakr i ratni zločin bila – laž. Kako je rekla, Voker nije sačekao da nadležni organi iznesu činjenice utvrđene uviđajem, već je odmah medijima izneo svoju verziju događaja.
I Haški tribunal je prihvatio istinu da nije bilo masakra u Račku.
Poznata finska forenzičarka Helena Ranta, čiji je tim istraživao slučaj Račak, kasnije je izjavljivala da je Voker vršio pritisak na nju prilikom pisanja izveštaja i da misli da je očekivao da podrži njegovu interpretaciju.
Manipulisanje leševima
Tako je, otprilike, izgledala Vokerova književna obrada činjenica ne bi li ih učinio zanimljivijim, još u fazi pripreme, mnogo pre pisanja. Vokerov književni dar uočio je i verovatno najpoznatiji lingvista na svetu – Noam Čomski.
U knjizi „Novi militaristički humanizam“, Voker je zaslužio posebno poglavlje, upravo u kontekstu slučaja Račak. Čomski, pozivajući se na novinske tekstove, piše da je Voker bio uključen i u slučaj u Salvadoru kada je prikrio zločine tamošnje vlade nad civilima i gerilcima.
„Manipulisanje leševima vezuje se za tog čoveka“, opisao je lingvista Čomski Vokerov književni postupak.
Gorostas književnosti „nezavisnog Kosova“ prisustvovaće 15. januara obeležavanju 24. godine događaja u Račku i nada se da će svoje kapitalno delo završiti do 25.
Što bi simbolički bio vrhunac njegove i književne i diplomatske karijere. Da na četvrt veka, četvrt-država dobije svoju „knjigu postanja“ velike umetničke, ali nulte istorijske vrednosti.