Zdravlje Benedikta XVI već duže vreme je narušeno, pa se postavljaju mnoga pitanja u vezi protokola povodom njegove sahrane na koje izgleda nema odgovora. Kada vatikanski vođa umre, važe strogi protokoli. Imajući u vidu da je situacija takva da je papa emeritus podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, a crkva je izabrala drugog poglavara, nije jasno da li će standardni protokoli važiti i za bivšeg, sada penzionisanog t. i. emeritus papa. Već skoro deceniju dva pape žive u Vatikanu i čak se povremeno pojavljuju zajedno.
„Nikada nismo imali situaciju da je živi papa pomogao da se sahrani mrtvi papa“, rekao je katolički istoričar Džon Mekgrivi. Vatikanski zvaničnici stoga sada traže rešenja za protokol. Kada papa umre, nakon lekarske potvrde, prvo se o tome neformalno obaveštavaju lideri stranih država, a tek onda Radio Vatikan saopštava vest o njegovoj smrti.
Od smrti jednog pape do izbora drugog, Vatikan vodi takozvano „komerlengo“ koji je trenutno kardinal Kevin Farel. Ali pošto Benedikt, čija se smrt sprema, više nije papa, neke od kardinalovih dužnosti možda više nisu prikladne, prenosi Delo.
Normalno, kardinal deluje kao glasnik zvanične potvrde papine smrti, tradicionalno tako što udari tri puta po papinoj glavi malim srebrnim čekićem i doziva njegovo ime. On takođe nadgleda uništavanje papinog prstena, pečaćenje papske rezidencije, nadgleda organizaciju sahrane i pripreme za konklavu za izbor naslednika.
Ali imajući u vidu da je Franja, Benediktov naslednik, već papa, postoji velika neizvesnost u pogledu toga koje će biti dužnosti komornika.
Papskom sahranom obično predsedava dekan Koledža kardinala, trenutno kardinal Đovani Batista Re. Ali u trenutnoj situaciji može se pretpostaviti da će papa Franja predvoditi sahranu. Ceremonija se obično održava u bazilici Svetog Petra ili na trgu ispred nje. Papa se sahranjuje u grobnici ispod bazilike.
Svaki papa može sam da odluči gde će biti sahranjen. Iako je Benediktova porodica sahranjena u Nemačkoj, njegov biograf Peter Zevald rekao je da želi da bude sahranjen u grobnici koja je pripadala njegovom prethodniku Jovanu Pavlu II pre nego što je kanonizovan i preseljen na drugu lokaciju u Vatikanu.
Možda vas zanima
Ipak, jedno je nesumnjivo jasno, a to je da se najvažnija ceremonija posle smrti pape – izbor novog – neće održati. Tačni protokoli koje će Vatikan slediti nakon Benediktove smrti nisu jasni, jer Katolička crkva tek treba da objavi bilo kakve javne informacije o tom pitanju.
Vatikanski ekspert Masimo Franko rekao je za Bi-Bi-Si da će sve procedure morati da budu „napisane od nule” i da nakon Benediktove ostavke 2013. godine, Katolička crkva nije precizirala šta će se preduzeti u slučaju njegove smrti. On je takođe upozorio da bi moguća smrt Benedikta takođe mogla dovesti do toga da ostavka pape postane nešto uobičajeno.
„Za određene krugove unutar Katoličke crkve, ostavka Benedikta je bila nešto što se ne bi smelo ponoviti. Za druge to predstavlja presedan koji bi se mogao ponoviti“.
Budući da je Benedikt ranije bio šef države Vatikana, nezavisnog grada-države okruženog Rimom i kojim upravlja papa, moguće je da će ovo biti državna sahrana sa pozvanim stranim liderima, ali čak i to u ovom trenutku nije sigurno.
