Od samog početaka rata u Ukrajini nije se čulo za ovu grupu, sad strah i trepet širom fronta koji se proteže na skoro hiljadu kilometara. Kako je vojska koju kontroliše biznismen Jevgenij Prigožin postala toliko uspešna na ukrajinskom ratištu i da li ukrajinske snage uopšte imaju odgovor na ovu probojnu silu „plaćenika”, kako ih naziva ukrajinska strana.
Činjenice su neoborive, jer se Vagner, prvo grupa, a sada prava vojska pretvorila u nezaustavljivu vojnu silu na frontovima širom Ukrajine
Vagner se zapravo pojavljuje u Ukrajini tek aprila 2022. godine kada su njihovi jurišni odredi prebačeni u grad Popasna u Luganskoj oblasti. Do tada regularne ruske vojne snage, blago rečeno, nisu bile efikasne.Pominje se čak, da protiv, realno znatno slabijih ukrajinskih oružanih formacija, nisu mogli da postignu pomake.
Rezultat su bila povlačenja nakon neuspešno izvedenih mikro ofanziva kod Mikolajeva, Harkova pa i samog Kijeva u početnim danima rata. Neuspešne ofanzive u nekoliko smerova u Donbasu i u tim bitkama jedino je Vagner uspeo da istera oružane snage Ukrajine iz Popasne.
Naravno nakon uspeha jedinica Vagnera, u tim početnim fazama rata je iznedrila pitanje , na zapadu ali i među vojnim stručnjacima, širom planete. Zašto su toliko efikasni, zbog čega su posle više od godinu dana rata najuspešnija ruska sila u ovoj fazi sukoba.
Ukrajinska vojna komanda, pored svih, skoro nezamislivih teškoća, logistike, snabdevanja, sve slabijeg morala trupa u skoro bezizlaznim situacijama na mnogim tačkama fronta se pita i kako da se suprotstave ovim ratnim jedinicama, koji seju smrt, cinčno nazvanim imenom genija istorije muzike.
Prilagođavanje taktike ovih, kako sebe neskromno nazivaju „ratnih genija”, uslovima koji preovladaju na frontu označena je kao njihova glavna vrlina–brza adaptacija na uslove. Nakon bitke kod Popasne je snimljen video-zapis u kojoj se vidi jurišna grupa, uz podršku izviđačke bespilotne letelice–drona, uspeva da osvoji položaj znatno veće i brojnije formacije oružanih snaga Ukrajine.
U isto vreme regularna ruska vojska, koja je takođe pokušavala da napada u nekoliko smerova, protiv slabijih ukrajinskih snaga, nije mogla da postigne rezultat.
Značajano proširenje rersursa
Prigožinova vojska u avgustu 2022. godine značajno proširila voje resurse, kako navodi nezavisni portal „Meduza” u svojoj analizi iz egzila u Rigi– Letonija. Naime, navodi se da su regrutovali u svoje redove, nekoliko desetina hiljada zatvorenika (što nije potvrđeno od zvaničnika ruske armije), druge „plaćenike”, uglavnom bivše vojnike po ugovoru i penzionisano vojno osoblje.
Dok su se prošle jeseni ruske oružane snage povlačile iz severnog Donbasa, Vagner je nastavio ofanzivu i s južne strane lagano napredovao prema Bahmutu. U oktobru je Vagner toliko ojačao da je dobio veliki deo fronta od severnog dela Gorlovke do Soledara, gde su tada bile i redovne ruske trupe, koje su, međutim, od jeseni imale pomoćnu ulogu.
Usporavanje i menjanje taktike
Zbog menjanja uloge i većeg „usaglašavanja” sa regularnim ruskim trupama na terenu Vagner menja drastično svoje metode i i najveći adut brzina i prilagodljivost padaju u drugi plan. Dalje napredovanje odreda Vagnera postaje metodično, ali vrlo sporo, a to oružanim snagama daje mogućnost prebacivanja pojačanja na mesto glavnog napada „plaćenika”. Od jula 2022. do sredine marta 2023. odredi Vagnera u bilo kom smeru nisu napredovali dalje od 30 kilometara od Popasne, gde su i počeli svoje učestvovanje u ratu.
Zbog takve taktike Vagner trpi velike gubitke u ljudstvu i troši mnogo municije. Prigožin je nedavno objavio da mu treba 10.000 tona municije svaki mesec, što znači da je Vagneru potrebno više od 6.500 granata na dan.
To je više nego što ukrajinske oružane snage dnevno ispale na svih 900 kilometara fronta. Još uvek ima puno tajni vezanih uz Vagner.
Jedno je očigledno – liderstvo Vagnera pokazuje veliku fleksibilnost, neuobičajenu za oružane snage Ruske Federacije.
Tokom dosadašnje bitke za Bahmut Vagner je mnogo puta korigovao smer glavnih napada. U novembru se činilo da nameravaju da zaobiđu Bahmut s juga, da bi početkom decembra Vagner neočekivano zamenio lokalne proruske grupe na severu u blizini Soledara. Vojnici grupe Vagner nastavljaju ofanzivu u okolini Bahmuta, a u gradu su zauzeli polovinu stambenih kvartova i uskoro će potpuno preuzeti ostatak.
Uglavnom, zapadni vojni analitičari postavljaju još pitanja. Jasno je zašto su jedinice Vagner toliko efikasne ali ima i podpitanja. Da li su protivnici, ukrajinske snage, mnoge i prisilno regrutovane za borbe na frontu uz slab moral i motive, bez formalne vojne obuke, dovoljna jak pokazatelj snage, privatene vojske Jevgenija Prigožina.
Kako bi se ove jedinice pokazale u direktnom sudaru sa daleko profesionalnije obučenim vojnicima, ili specijalnim snagama izvikanih ratnika („mornaričkim fokama”, „marinskim specijanim snagama”, „zelenim, crvenim i ostali beretkama” kao i drugim opasnim specijalcima raznih država). Nadajmo se samo da će sukob uskoro prestati i da to zapravo nikada nećemo ni saznati.