Užice – Gradu Užicu, kulturnom središtu zapadne Srbije, ukazana je osobita čast: po odluci radne grupe oformljene pri Ministarstvu kulture, Užice će biti nacionalna prestonica kulture 2024. godine. Time je od države potvrđena vrednost duge tradicije kulturne posvećenosti varoši kraj Đetinje, identiteta s pažnjom građenog decenijama.
Do pomenutog zvanja nije bilo lako doći. Na konkurs „Prestonica kulture Srbije” stiglo je 12 prijava, kao dokaz da su lokalne samouprave prepoznale značaj projekta. Radna grupa koja je konkurs sprovela i odluku donela, uz ciljeve decentralizacije kulture i njenog postavljanja u centar života gradova, odala je priznanje Užicu, čija je prijava, navodi se, dobro osmišljena i na lokalnim specifičnostima utemeljena, kroz negovanje kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva. Po oceni radne grupe, „programski koncept je utemeljen na činjenici da je Užice prvi grad u Srbiji, a drugi na svetu u kome je pokrenuta hidrocentrala i da je to motiv za izradu svih stubova programskog koncepta kandidature”.
Užičani, uz manastir Rujno kao postojbinu prve štampane knjige u Srbiji, tu hidrocentralu zaista izdvajaju kada govore o bogatoj prošlosti grada i preduzimljivosti predaka. Ona je, posle Nijagare, prva napravljena po Teslinim principima polifaznih struja u ovom delu Evrope. Ona struju proizvodi još od Ilindana 1900. godine. U ovoj elektrani-muzeju autentične su „Simensove” mašine iz tog davnog vremena. Ime joj je „Pod gradom” jer se nalazi ispod srednjovekovne tvrđave Stari grad, još jedne kulturne uzdanice varoši. Ona je poslednjih godina, ulaganjima države, značajno obnovljena i od razrušenih zidina postala uređeno mesto za ponos.
Od tog vrednog nasleđa, preko vekovne tradicije erskog duha i humora, „užičkog kola” i trube ovog kraja. Zatim školstva koje datira iz prvih decenija 19. veka, čitališta osnovanog 1856. i prvih novina iz 1885, stiglo se vremenom do novijih kulturnih postignuća.
U središtu je jedinstveno arhitektonsko rešenje gradskog Trga partizana (otvorenog 1961), ovenčano evropskim nagradama. Po tradiciji i bogatstvu eksponata na dobrom glasu je Narodni muzej Užice. Međutim, po kvalitetnim programima Narodna biblioteka, a po najuređenijem zdanju, fondovima i izložbama Istorijski arhiv. Kao kulturno središte već decenijama se ističe užičko Narodno pozorište, ne samo po pozorišnom festivalu kojim duže od četvrt veka povezuje teatre iz okolnih država nego i po izraženoj podršci publike, premijerama, profesionalnom radu.
Gradska galerija ima vredne sadržaje, od kojih su primećeni izložbe reprezentativnih slika iz fonda Galerije SANU i internacionalno bijenale grafike „Suva igla”. Muzejska Jokanovića kuća živo svedoči o načinu građanskog života u 19. veku. Dok je Gradski kulturni centar je programski sve aktivnija ustanova za mlade i amatersko stvaralaštvo.
Širom sveta se zna za ovdašnju koloniju umetničke keramike „Zlakusa”, koja je pomogla da oživi vekovni lončarski zanat. U državama regiona poznat je književni festival „Na pola puta”, delo užičkih gimnazijalaca u slavu knjige i čitalaštva. Kao licider je slatka ovdašnja smotra „Licidersko srce”, najpoznatiji srpski festival dečjeg folklora sa mladima iz celog sveta, koji posvećeno organizuje Udruženje „Era”. Ističe se i višednevna smotra prirode i tradicije „Žestival”, a u ovoj godini je ovde proradio prvi arheološki park „Stapark”. Užičkoj kulturnoj sceni na svoj način daju doprinos mnogi stvaraoci: poznati užički aforističari, vrsni umetnici, pisci, etnolozi, glumci, novinari, muzičari…
Predstavnici gradske vlasti u značajnoj meri pomažu programe u kulturi, doprinoseći stvaranju takvog identiteta. Ponos ne kriju što će ovaj grad biti prestonica kulture Srbije. Tokom postupka kandidovanja predstavili su i konkretne predstojeće projekte: osnivanje Muzeja keramike u ovom gradu, rekonstrukciju velike sale u Gradskom kulturnom centru i osnivanje Dečjeg kulturnog centra.
