Najoštrije se osuđuje instrumentalizacija, relativizacija, a pre svega minimiziranje broja žrtava genocida u Jasenovcu i NDH. Ovo su tri od ukupno šest zaključaka Prve beogradske rezolucije o genocidu fašističko-ustaške Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima 1941-1945. Rezolucija je usvojena minulog vikenda, na kraju dvodnevne Međunarodne naučne konferencije o Jasenovcu i genocidu u NDH „Glasovi Jasenovca: zajednički i sukobljeni narativi” u Beogradu.
Možda vas zanima
Predsedavajući konferencije je osnivač i izvršni direktor Instituta za istraživanje Jasenovca (JRI) iz Njujorka prof. Bari Lituči, koji je juče na konferenciji za novinare rekao da očekuje da ova rezolucija bude glavna osnova za buduća pitanja o genocidu na području NDH i da je cilj da se još više promovišu istraživanja i njeni zločini tokom Drugog svetskog rata. Istakao je da JRI deluje nezavisno od državnih i drugih institucija, odnosno da deluje kao nevladina organizacija.
„Mi to radimo zato što dobro znamo da vlade, druge institucije i druge organizacije nisu uspešno obavile svoj posao kako bi na videlo izašla cela istina o Jasenovcu”, poručio je Lituči, koji je u Medija centru, zajedno sa novinarom Džonom Bosnićem, govorio o ciljevima i dometima upravo održane naučne konferencije.
Naveo je da JRI radi na specifičan način zato što ima protivnike u Hrvatskoj koji su onemogućili da informacije izađu u javnost. „Oni koji se protive tome da informacije izađu u javnost ili su negirali ili nisu preneli svedočanstva preživelih logoraša iz Jasenovca i drugih logora u Hrvatskoj”, istakao je Lituči i dodao da je u suštini stvorena sasvim nova priča što je, kako je rekao, bajka o tom istorijskom periodu.
Poseban vid propagande, kako je rekao, jeste da u svakom slučaju kada treba da se konstatuje da su Srbi bili ubijani, konstatuje se da su to bili Jugosloveni i nijedan Srbin ne može da dokaže, kako je rekao, da je to etničko čišćenje. „Potrebno je da se ove informacije prenose, to je veoma važno, posebno što se tiče političke i društvene situacije u ovom regionu”, precizirao je direktor JRI.
Prema njegovim rečima, neke od organizacija u svetu koje se bave Holokaustom ne obavljaju dobro ovaj posao zato što su pod kontrolom vlada koje ih finansiraju. To znači, kako je rekao, da će, ako se od njih zahteva da ne pominju Jasenovac, onda neće biti ni govora o Jasenovcu.
Podsetivši da je u Vašingtonu devedesetih godina prošlog veka, tokom rata u regionu, otvoren Muzej Holokausta, Lituči je naveo da se u njemu nalaze mape svih mesta na kojima se desio Holokaust u Evropi, ali da ni na jednoj od njih nije video da je bio obeležen neki od logora koji su postojali u Jugoslaviji. „Nije bilo govora o genocidu koji se desio tokom Drugog svetskog rata u bivšoj Jugoslaviji”, precizirao je profesor. Podsetio je da je bivši predsednik SAD Bil Klinton na otvaranje tog muzeja pozvao hrvatskog lidera Franju Tuđmana, ali ne i predstavnike Srba, kao ni Roma. Naveo je da su Jevreji iz bivše Jugoslavije bojkotovali otvaranje ovog muzeja.
„Kada pričamo o Holokaustu, mi vidimo i genocid u periodu od 1941. do 1945. godine u Hrvatskoj, a najbrojnije žrtve bili su Srbi”, kazao je Lituči i dodao da je Tuđman autor knjige u kojoj je minimalizovan Holokaust. Profesor Lituči je profesor istorije i političkih nauka na Bruklin koledžu, majka mu je Srpkinja Zora Damnjanović, bliska saradnica akademika Vladimira Dedijera, a otac američki Jevrejin. Lituči je alumnista Pen univerziteta iz Pensilvanije, na kojem su se školovali, između ostalih, Naom Čomski, Ilon Mask, Donald Tramp.
Možda vas zanima
Potpisnici i preživela deca logoraši
Potpisnici Prve beogradske rezolucije o genocidu u NDH su ljudi koji su kao deca preživeli zatočeništvo u logorima endehazije: Gojko Rončević Mraović, osnivač i direktor Instituta „Diana Budisavljević”, Pajo Vukmir, Dušan Jerinić, Marija Barać, kao i brojni panelisti. Konferencija u Beogradu privukla je istoričare i istraživače iz osam zemalja, uključujući dr Gideona Grajfa (Izrael), dr Rorija Jeomansa (Velika Britanija), dr Jelenu Guskovu (Rusija), dr Ulriha Šnajdera (Nemačka), dr Normana Markovića (SAD).
