Na mesečnom nivou, NATO Ukrajini isporuči oko 100.000 artiljerijskih zrna. Od početka rata, trupama pod komandom Kijeva je isporučeno 800.000 artiljerijskih zrna. Zbog toga su u dobroj meri ispražnjena skladišta širom zemalja NATO alijanse. A, upravo tu je nastao problem. Za proizvodnju nove municije i popunu NATO strateških rezervi biće potrebno možda punih deset godina.
Amerika na godišnjem nivou može da proizvede do 75.000 artiljerijskih zrna kalibra 155 milimetara. Čak devedeset odsto tih granata prođe kroz centar za municiju u Ajovi, koji je poslednji takve vrste u Americi. Ostali su zatvoreni pre 30 i više godina.
Najviše municije, čak 200.000 artiljerijskih granata je isporučeno u julu. Ukrajinu su tada, zbog nedostatka municije, dani delili od kapitulacije. NATO je zbog toga napravio vazdušni most preko aerodroma Režov-Jasionka, u Poljskoj. Odakle su kamioni natovareni municijom vozili direktno na front. Satelitski snimci zabeležili su kilometarske kolone kamiona u okolini aerodroma i na graničnim prelazima prema Lavovu. Koliko se žurilo Ukrajini da municiju isporuči jedinicama, svedoči i to da za prevoz nije korištena železnica jer bi prebacivanje vagona sa evropskih na post-sovjetske koloseke, oduzelo dodatno vreme.
Ukrajincima je poljska artiljerija pomogla da održe prve linije fronta dok im je prevagu na frontu doneo raketni sistem HIMARS. On je prvi put upotrebljen 25. juna kada je gađana ruska baza u Izjumu. Udari sa hirurškom preciznošću su nastavljeni na štabove, kontrolne punktove, skladišta municije i goriva pri čemu ruska protiv-vazdušna odbrana uspela da obori samo manji deo raketa. U stvari, i dalje se raspravlja koliko je sistem S-300 uspešan protiv HIMARS-a.
Kao svedočenje o uspešnosti tog sistema, zapadni izvori navode napad na voz koji je 30. jula sa Krima stigao na železničku stanicu Brilivka u Hersonskoj oblasti. Tada je navodno uništeno 40 vozila i poginulo 80 a ranjeno 200 ruskih vojnika.
Ukrajina je od Amerike tražila isporuku i raketnog sistema ATACMS koji ima domet do 300 kilometara. Raketa dugačka četiri metra, prečnika 610 milimetara, mogla bi da gađa sve tačke u Ukrajini koje su pod kontrolom Rusije, čak i Krim. Amerikanci za sada ne žele da isporuče to oružje jer se boje da bi Ukrajina mogla da gađa i ciljeve unutar granica Rusije. To bi onda bio direktan sukob Rusije protiv NATO-a.
