Udžbenici neće biti pisani rodno osetljivim jezikom

Udžbenici se neće pisati takozvanim rodno osetljivim jezikom. Neće se komplikovati rečenice paralelnim formama radi označavanja osoba muškog i ženskog pola, kao „učenici i učenice” ili „učenici/ce”. Neće se na stranicama đačkih knjiga naći plodovi jezičkog inženjeringa, taman i da su skovani po tvorbenim zakonitostima srpskog jezika, dok ne prođu put od nastanka zbog komunikativne potrebe do potpunog prihvatanja u društvu, a tu spadaju: stručnjakinje, tekstopisateljice, vojnikinje, tramvajdžijke, vozačice, pilotkinje, psihološkinje, lingvistkinje… Srbistika će trijumfovati. Biće to ključni, čini se i konačni, obrt u višemesečnom postupku utvrđivanja budućih standarda kvaliteta udžbenika – pod uslovom da u trećoj verziji ovog dokumenta, koja se upravo piše, u potpunosti budu uvažene sve dosadašnje primedbe najstručnijih za srpski jezik.

Da će tako i biti, za tvrde rukovodioci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), gde se predlozi pišu, koriguju i usaglašavaju i Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), koji je sugerisao izmene dosadašnjih nacrta podržavajući sve stavove zvanične srbistike. Oni ipak ne donose odluke o budućim standardima kvaliteta udžbenika. Ovaj vruć krompir na njihov teren istrajno prebacuje ministar prosvete koji će, jer takva su pravila, na kraju ove sage morati svojim potpisom da parafira dokument koji predviđa da rodno osetljivom jeziku nije mesto u udžbenicima, da bi takvi standardi mogli i da se ozvaniče objavljivanjem u „Službenom glasniku”, a onda i da se primenjuju.

„Predlog standarda kvaliteta udžbenika nije povučen iz procedure, on nije rađen samo zbog „rodno osetljivog” jezika, ali je taj deo najviše okupirao pažnju stručne i opšte javnosti. Na tu višemesečnu debatu stavljamo tačku. Predlog će biti potpuno usaglašen sa stručnom ocenom Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika. To se od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji piše predloge, i tražilo na osnovu jednoglasno donetog mišljenja Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), kao najvažnijeg stručnog tela, posle prvog razmatranja predloženih standarda. Na poslednjoj sednici NPS, kada se razmatrala i druga, korigovana, verzija standarda kvaliteta udžbenika, ZUOV je potvrdio da prihvata sugestije saveta i njegove ekspertske radne grupe za srpski jezik. To znači da će naš treći, nadamo se finalni, predlog biti sasvim usklađen sa stavovima nauke i struke, da će iz njega biti izbrisani rodni pokazatelji, da se standardima kvaliteta neće insistirati da se udžbenici pišu „rodno osetljivim” jezikom“, tvrdi Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.

A na pitanje zašto tako nije bilo od starta, nego tek sad, on podseća da je po krovnom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i statutu ZUOV-a „dužnost ovog zavoda da svoj rad usaglašava sa utvrđenim pravcima razvoja obrazovanja i vaspitanja, zakonima i strategijama koje je donela Vlada Republike Srbije koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, a među njima je i Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zatim sa planskim aktima Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije.”

Mogući niz ispravljanja predloga unedogled, dakle, presekao je ZUOV, koji je, po pravilu, u obavezi da daje i koriguje predloge kad se to od njega traži s više instance u prosvetnoj hijerarhiji. Na toj lestvici NPS jeste iznad ZUOV-a, ali nije iznad resornog ministra. A resorni ministar Branko Ružić, u intervjuu za naš list na startu ove školske godine, na pitanje da li će obaveza da se udžbenici ubuduće pišu takozvanim rodno osetljivim jezikom postati deo standarda kvaliteta udžbenika, rekao je da će nadležni sagledati i razmotriti „šta je najbolje usvojiti u skladu sa postojećim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti”.

„I drugi predlog standarda, izmenjen nakon sugestija NPS, ministar prosvete je vratio savetu. Sastanak je trajao dva sata, detaljno smo razmatrali stavove, ne samo o takozvanom rodno senzitivnom jeziku, i ponovo dali primedbe. Smatramo da dokument mora da se koriguje u skladu sa stručnom ocenom kompletne srbistike i ZUOV je to prihvatio. Kao najviše stručno telo ne možemo preporučiti ništa što nije utemeljeno na nauci i struci i naš je stav da ideologiji nije mesto u ovim dokumentima“, objasnio je Radivoje Stojković, predsednik NPS.

Dosadašnja dva nacrta pravilnika o standardima, prvobitni i korigovani, kost su u grlu obrazovne politike – neuspeli pokušaji da se nađe kompromisno rešenje između pravila koja se međusobno isključuju, a stoje u istom dokumentu.

Dok jedno obavezuje da se u udžbeniku poštuje jezička i pravopisna norma jezika na kojem je napisan, neka druga, nedopustiva sa stanovišta zvanične srbistike, oslanjaju se na Zakon o rodnoj ravnopravnosti i nalažu da se udžbenici pišu „rodno osetljivim” jezikom. U prvoj verziji standarda, samo za buduće udžbenike na srpskom kao uzorni su preporučeni „Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika” i „Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji”. Nakon burnog negodovanja zvanične srbistike, u drugoj verziji stoji da su za đačke knjige na srpskom ugledni normativistički priručnici Matice srpske: „Pravopis srpskoga jezika”, „Normativna gramatika srpskoga jezika” i „Rečnik srpskoga jezika”.

Srbisti nisu imali ništa protiv da na početku svakog udžbenika stoji formulacija slična onoj iz prvobitnog predloga standarda kvaliteta koja glasi: „Svi pojmovi koji su u ovom pravilniku upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju i ženski rod lica na koji se odnose”. Stav je Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika da bi takva rečenica mogla biti obavezan deo svakog udžbenika, ukoliko se time opravdano želi izbeći komplikovana rečenična struktura nastala upotrebom paralelnih formi za označavanje osoba muškog i ženskog pola. U revidiranoj drugoj verziji standarda nema formulacije nalik ovoj, koju srbisti smatraju jedinom ispravnom, a tekst dokumenta donekle je zakomplikovan morfološkim paralelizmima, takoreći napisan je rodno osetljivim kvazijezikom. Primera radi, navodi se da su standardi „namenjeni autorima/autorkama i izdavačima udžbenika”. Nema „izdavačica” udžbenika, ali ima da, recimo, sadržaj udžbenika doprinosi „razvijanju kompetencija učenika/učenica” i da promoviše i „uvažavanje svih građana/građanki Srbije”, da se pojam „polaznik/polaznica odnosi na lice koje pohađa osnovno obrazovanje odraslih”… Upotreba ovakvih paralelnih formi nije deo norme standardnog srpskog jezika, stalno naglašavaju srbisti.

Da li će se formulacija koju srbisti smatraju jedinom ispravnom ubuduće nalaziti na početku svakog udžbenika, umesto takozvanog rodno osetljivog jezika u udžbenicima?

„Ne znam“, kažu i direktor ZUOV-a i predsednik NPS.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti i dalje nalaže „korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno jezika koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama…”, ali od maja 2024. godine.