Krajem decembra sa pruge kod Pirota, iskliznule su cisterne iz kojih je curio amonijak, dve osobe su nastradale.
Voz je iskliznuo i kod Zaječara, zatim kod Pančeva, pa u Subotici.
Srbija je prepletena sa 3.400 kilometara pruge. Na nekim deonicama zbog dotrajalosti, vozovi se kreću svega 10 kilometara na sat. Neke pruge izgrađene su pre više od sto godina i nisu rekonstruisane šest decenija. Njihova ispravnost se, tvrde u „Železnicama“, stalno proverava.
„Celokupno naše izvršno osoblje je na terenu, od šefova stanica, preko šefova sekcija preko otpravnika vozova. Svi imaju obavezu da na svojoj teritoriji kontrolišu stanje železničke infrastrukture bilo vizuelno, bilo preko uređaja kojim raspolažu. Pored toga, imamo i specijalizovana vozna sredstva koja saobraćaju srpskim prugama – to su motorne drezine, to su merna kola koja upravo mere sve parametre, posebno na elektrificiranim prugama“, kaže Nenad Stanisavljević iz „Infrastrukture železnice Srbije“.
Da bi železnički saobraćaj bio bezbedan, i vozovi i vagoni treba da budu ispravni, 23 kompanije imaju licencu za železnički prevoz robe, među njima je i „Srbija kargo“ sa najviše lokomotiva i vagona. Kažu da ih kontroliše 189 stručnih lica u trideset stanica.
„Da bi dobio dozvolu vagon mora potpuno da odgovara propisanoj tehničkoj specifikaciji i dokumentaciji. ‘Srbija kargo’ a.d. ne poseduje vagone za prevoz opasnih materija, za koje takođe postoji ista procedura dobijanja upotrebne dozvole, s tim što se kod vagon cisterni dodatno ispituje zaptivenost suda za određenu vrstu robe i to od strane inspektora za kotlove. Te vagone uvek obezbeđuju korisnici prevoza (NIS, Petrohemija, Eliksir i dr.)“, saopštava „Srbija kargo“ a.d.
Nakon učestalih incidenata, kažu pojačaće kontrole i prevenciju da ne bi dolazilo do iskliznuća.
„Ta pruga nije osposobljena da voz ide 100 kilometara na sat, ali je osposobljena za saobraćaj vozova sa vrzinom od 10 ili 20 kilometara na sat i to su upravo te mere koje preduzimamo da bi saobraćaj bio bezbedan“, kaže Stanisavljević.
„Zato sam tražio od ‘Infrastrukture železnice Srbije’ da mi dostave spisak svih kritičnih mesta, da mi napišu šta su uradili u proteklom periodu na tim kritičkim mestima, da mi navedu koje će mere da urade i onda ćemo kontrolisati kako će sanirati ta mesta. Jer ako nema para za rekonstrukciju, može da se sanira. Železničari znaju, svaki treći, odnosno peti prag se zameni, to se zove učvršćivanje pruge. Očigledno ja kao pravnik treba da im objašnjavam šta treba da rade. Ne budu li to uradili, neko će da odgovara“, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Zaključuje, havarije su posledica višedecenijskog neulaganja. Od kada je završena pruga Beograd–Bar 1976. godine, do 2014. u Srbiji nisu građene nove pruge, a ni na rekonstrukciju postojećih nije se obraćala pažnja.