Ruska vlada i državni vrh zemlje razmatraju tri opcije odgovora na uvođenje „plafon cene” za uvoz ruske nafte, koji su odredile države EU i G7. Pozivajući se na izvore bliske ruskoj vladi „Vedemosti” su jutros javile da je da je prva opcija glasi: potpuna zabrana prodaje nafte državama koje su podržale ograničenje, uključujući i ako ju kupuju iz Rusije preko posrednika. To znači da će prodaja biti zabranjena ako neka neutralna zemlja formalno kupuje naftu, ali članica G7 postaje njeno krajnje odredište.
Druga opcija je zabrana izvoza prema ugovorima koji uključuju primenu gornje cena, bez obzira koja je zemlja u koju nafta ide. Treća opcija je uvođenje „indikativne cene”, odnosno određivanje maksimalnog popusta za rusku naftu „ural” u odnosu na referentnu cenu nafte „brent”. Opcija sa fiksnim popustom, kako navodi drugi izvor ovog ruskog medija, najmanje je verovatna od tri gore pomenute.
Prema rečima jednog od sagovornika, trenutno nijedna od ovih opcija nije odobrena, moguće su i druge opcije ili njihova kombinacija. U utorak je trebalo da predstavnici naftnih kompanija o ovoj temi da raspravljaju s predsednikom Vladimirom Putinom.
Ruski zvaničnici su više puta izjavljivali da neće isporučivati naftu kupcima koji su se pridružili uvođenju gornje cene. Zamenik premijera zadužen za energetiku Aleksandar Novak je u utorak najavio da će gornja cena ruske nafte dovesti samo do povećanja njene cene na tržištu, da će tokom ovog meseca proizvodnja ostati na nivou prethodnog meseca, dok je u budućnosti moguć blagi pad. Mehanizam zabrane ruskim naftnim kompanijama da prodaju naftu po gornjoj ceni biće usvojen pre kraja godine, obećao je Novak, a prenose „Vedomosti”.
Prošle nedelje su se članice EU dogovorile o visini gornje prodajne cene ruske nafte na 60 dolara za barel, uz naknadno prilagođavanje svaka dva meseca, počevši od januara 2023. Odluka se odnosi na snabdevanje naftom morem, a ograničenje ne utiče na transport naftovodima. Isporuke nafte i naftnih derivata iz Rusije u zemlje G7 i EU u 2021. godini iznosile su 214,7 miliona tona za ukupno 109,5 milijardi dolara, što je 68 do 70 odsto ukupnog izvoza nafte na svetsko tržište. Prošle godine su sirova nafta i naftni derivati činili 37 odsto ukupnog ruskog robnog izvoza, prema podacima ruske Savezne carinske službe.
Portparol američkog ministarstva finansija procenjuje da bi 10 do 20 odsto ruskog izvoza, to jest 1 do 2 miliona barela dnevno, moglo da padne ispod gornje granice cene nafte, podsećaju „Vedemosti” na vest Rojtersa od 21. oktobra. U septembru ove godine izvoz nafte iz Rusije iznosio je 7 miliona barela dnevno, a do kraja novembra ruske isporuke nafte u Evropu, isključujući Tursku, pale su na 460.000 barela dnevno. Od ove količine, nakon stupanja na snagu „plafon cene” (5. decembra) nova prodajna tržišta moraće se pronaći za 335.000 barela dnevno, procenile su „Vedomosti”.
Mihail Vasiljev, glavni analitičar „Sovkombanke” kaže da je najverovatnija druga opcija sa zabranom bilo kakvih isporuka po ugovorima, gde je „plafon” jedan od uslova. I potrošači i proizvođači nafte zainteresovani su za uspostavljanje takvih lanaca snabdevanja kako bi se očuvala ruska nafta i sprečio skok cena nafte u uslovima zimske grejne sezone i visoke globalne inflacije, primetio je ekspert.
Sprovođenje navedenog scenarija praktično neće uticati na cene nafte na srednji rok, jer će ravnoteža ponude i tražnje ostati, očekuje Vasiljev. Kratkoročno, dok se ne uspostave novi lanci snabdevanja ruskom naftom, izvesno povećanje cena je verovatno zbog moguće lokalne nestašice na tržištu, priznaje analitičar. Ali moguće je da se to izbegne, jer su se strane unapred spremale za „plafon cena”, zaključio je stručnjak.
List citira i višeg analitičara Alfabanke Nikitu Blohina, koji veruje da se druga opcija čini najrealističnijom. Blohin napominje da su tu opciju već najavili Novak i Peskov. Analitičar podseća da su govorili da će Rusija biti zadovoljna samo tržišnim cenama, odnosno nivoima na kojima se sada prodaje ruska nafta. Prema njegovom mišljenju, možemo govoriti i o predsedničkom dekretu ili direktivi koja će biti izdata kompanijama.
Potpuna zabrana snabdevanja zemalja koje su se pridružile „plafonu”, prema Blohinu, ne preti Rusiji, pošto se istorijski značajne količine ruske nafte prodaju putem trgovačkih operacija. „Novak je rekao da će Rusija ostati fleksibilna, jer bi isporuke trećim zemljama preko posrednika najverovatnije bile moguće ako bi Rusija bila zadovoljna cenom”, napominje Blohin. Treću opciju, prema Blohinu, teško je primeniti, jer je teško formalizovati pristupe tržišnoj ceni, posebno u uslovima promene tržišnih uslova.
