Odluka Srba da napuste kosovske institucije dok se ne formira ZSO konačno je ovu temu pokrenula s mrtve tačke. Do pre koji mesec zapadne diplomate su, kao frazu, ponavljale da ZSO treba da bude formirana, ali ništa tim povodom nisu preduzele. Posle decembarske odluke Srpske liste čini se da je došlo do preokreta jer, zbog izlaska Srba iz institucija, više nema ni privida navodne multietičnosti Kosova.
osmetski Albanci punu deceniju odbijaju da formiraju ZSO i to pravdaju odlukama tzv. ustavnog suda koji je određene tačke Briselskog sporazuma osporio. Pomalo je paradoksalno da je lideru Samoopredeljenja Albinu Kurtiju zapalo da obrazuje ZSO iako je on gotovo celokupnu političku agendu izgradio na protivljenju Briselskom sporazumu.
Možda vas zanima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je uslov Srba s KiM da se formira ZSO, pa će tek potom da se vrate u institucije. „Srbi će tek tada biti policajci na severu, tek kada budu imali ZSO, da je čuvaju, a ne nešto drugo”, naglasio je Vučić. Istakao je da bi Priština i neki drugi hteli da ZSO bude organizacija koja može samo da štampa olovke i upaljače s tom oznakom. Ukazao je da su Amerikanci fer jer su rekli da imaju ljude koji mogu da savetuju u vezi sa ZSO, a ne, kao neki drugi, kako je kazao, koji su samo rekli da su već napisali statut. „Amerikanci nas bar obaveste, a ovi kažu evo mi smo uradili, to je to”, podvukao je Vučić.
Ambasador Srbije u Americi Marko Đurić kaže da sporazumi iz Brisela nisu džez koncert ili proizvoljno soliranje i tako nešto nije ni pravno, ni politički moguće. Za „Politiku” kaže da je reč je o precizno definisanim i detaljno razrađenim obavezama, koje u slučaju Prištine čak imaju karakter pune domaće i međunarodnopravne obaveznosti.
Možda vas zanima
„Nije naravno zabranjeno organizacijama i pojedincima da spekulišu ili daju ideje za moguću sadržinu. Tri su ključna postulata na kojima počiva uspostavljanje ZSO. Prvi – izvorni tekst Prvog sporazuma o normalizaciji od 19. aprila 2013, kojim se široko definiše opšti okvir poslova kojima se ZSO bavi. Drugi postulat jeste Poslovnik o radu Upravljačkog tima za uspostavljanje ZSO, koji je u ime Prištine prihvatila Edita Tahiri. Njime je ustanovljena puna i isključiva nadležnost srpskih predstavnika za izradu nacrta, uz konsultacije po potrebi s ministarstvom za lokalnu samoupravu i misijom OEBS-a”, kaže Marko Đurić. Dodaje da je čak i ovo isključivo u meri i na način na koji srpski predstavnici procene da je celishodno.
Treći i ključni postulat jesu Principi za formiranje ZSO, koji su potpisani u avgustu 2015. godine. „Reč je o 23 principa kojima se Priština saglasila u pisanoj formi i uz potpis tadašnjeg predsednika pokrajinske vlade Ise Mustafe za punu razradu širokog spektra nadležnosti ZSO, naravno uz garancije Federike Mogerini, tadašnje potpredsednice EK. Kasnije je takozvani ustavni sud Kosova ’poništio’ upravo ova 22 od 23 principa, čime je započela kriza u dijalogu koja traje do današnjih dana i koja neće biti pozitivno razrešena sve dok ZSO ne bude formirana na način i u meri u kojoj je potpisano u aprilu 2013. i u avgustu 2015”, ističe Marko Đurić.
Danas su na stolu dva modela kada je reč o pisanju statuta: američki i nemački. I oba nisu u skladu s principima o kojima govori Marko Đurić. Po američkom modelu kako je objavio „Fajnenšel tajms”, Priština mora Srbima da dodeli veću autonomiju, naročito formalnu ZSO, i to na severu. „Dok će Srbi na kraju morati da prihvate određeni nivo suvereniteta, Kosovo mora svojim etničkim srpskim građanima dati veću autonomiju, posebno formalnu zajednicu opština sa srpskom većinom na severu Kosova”, navodi se u tekstu.
Nije poznato da li su diplomate SAD počele da pišu „svoj” statut ZSO, ali ovi navodi su veoma opasni, jer bi izuzimanje većinski srpskih opština južno od Ibra iz ZSO imalo dalekosežne posledice po opstanak Srba na Kosmetu. Razloga ima više, a najbitniji su da će položaj Srba sa severa biti znatno otežan ako se isele Srbi s juga, jer je njihov opstanak neraskidivo povezan. Takva odluka bi dovela i do podele među Srbima, jer bi oni sa severa Kosmeta najednom dobili veća prava od onih s juga. Ako bi se prihvatio ovakav plan, bio bi izgrađen sistem koji će dodatno centralizovati vlast i neće doprineti osećaju ravnopravnosti i slobode koji je potreban Srbima da bi preživeli u getima na jugu.
Proteklih meseci Berlin je nezvanično ovlastio Fondaciju „Fridrih Ebert” da napiše predlog statuta ZSO. Portparol ove nemačke fondacije na Kosovu Rene Šle rekao je da je ta organizacija završila izradu nacrta statuta ZSO. On je za Radio Kosovo rekao da je nacrt statuta spreman za raspravu, ali nije razjasnio šta ovaj nacrt sadrži. „U ovoj fazi mogu da potvrdim da smo završili izradu statuta i u bliskoj budućnosti ćemo se sastati s našim partnerima da razgovaramo o tome kada će nacrt biti javno predstavljen”, kaže Šle.
Predsednik Srbije, nakon što su ga obavestili da su iz Fondacije „Fridrih Ebert” sastavili statut ZSO i da nam nemačka NVO govori o kompetencijama ZSO, upitao je s kojim pravom se oni time bave. „Ko ste vi? Kakve vi imate kompetencija i veze sa Srbima? Kakve veze ’Fridrih Ebert’ ima s tim, ko ste vi da se time bavite”, poručio je Vučić.
Direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Petar Petković kaže da pokušaj da bilo koja nevladina organizacija na sebe preuzme nadležnost izrade nacrta statuta ZSO predstavlja direktno obesmišljavanje dijaloga i kršenje sporazuma koji su definisali ovo pitanje. Kaže da je „jasno da je ovde reč o još jednom pokušaju da se ZSO predstavi kao svojevrsna nevladina organizacija, s drastično manjim nadležnostima u odnosu na dogovorene u okviru sporazuma – gde je precizirano da će ZSO imati izvršna ovlašćenja na zaštiti kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji”. „Niko iz Upravljačkog tima nije zatražio usluge organizacije ’Fridrih Ebert’ za izradu nacrta statuta ZSO, jer je taj posao poveren isključivo Upravljačkom timu, što je potvrdio i izveštaj Evropske unije iz aprila 2018. godine”, rekao je Petković.
Možda vas zanima
Evropska unija je u aprilu 2018. dala mandat Upravljačkom timu za formiranje ZSO da počne rad na izradi statuta ZSO i da rad završi u roku od četiri meseca, što je urađeno u predviđenom roku i u avgustu te godine Upravljački tim je o tome službeno obavestio EU.
Umesto deeskalacije koju bi donela ZSO, godinama smo svedoci eskalacije situacije na terenu. Očito najekstremniji politički elementi u Prištini gaje nadu da će Srbi nekud preko noći nestati, a sa njima i potreba da se uopšte bavimo pitanjem opstanka i napretka srpskog naroda u pokrajini. To se, međutim, neće desiti, dodaje Petković, jer Srbija, kao i srpski narod i predsednik Aleksandar Vučić, to neće dozvoliti ni po koju cenu.
Upravljački tim: tražili smo od Brisela sastanak da predstavimo naš nacrt statuta
Da bi ZSO bila formirana, prema Briselskom sporazumu predviđeno je pet koraka, a prvi od njih je da vlast u južnoj srpskoj pokrajini usvoji dekret što je pre nekoliko godina uradila vlada na čijem čelu je bio Isa Mustafa. Posle toga, takozvani ustavni sud Kosova ovaj dekret mora da potvrdi, čime se stvaraju uslovi da se ZSO uvede u pravni sistem. Ovo predstavlja drugi korak, a treći je da upravljački tim, koji čine četvorica Srba, izradi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i dostavi ga Briselu.
Potom, u četvrtoj fazi, delegacije Beograda i Prištine u sedištu EU usaglašavaju detalje pomenutog dokumenta. Kada i to bude okončano, predviđena je osnivačka skupština ZSO, čime se završava ceo proces. Poslednji potez je možda gotovo sigurno nemoguća misija jer konačni dokument mora da prođe skupštinsku raspravu, koja neće biti nimalo laka, jer se sve albanske partije na Kosovu otvoreno protive formiranju ZSO. A Upravljački tim za uspostavljanje ZSO, koji bi trebalo da piše nacrt statuta, ima četiri člana. Tim čine predstavnici srpskih opština sa severa i juga Kosova: Igor Kalamar, Dejan Radojković, Vinka Radosavljević i Svetislav Durlević.
Kako za naš list navode iz Upravljačkog tima, u aprilu prošle godine ponovo je zatraženo od Brisela da sazove sastanak na visokom nivou, na kojem bi bio predstavljen nacrt statuta ZSO, ali EU do danas nije sazvala taj sastanak. Prema članu 21 opštih Principa, nakon dostavljanja nacrta statuta, sledeći korak u implementaciji sporazuma o ZSO trebalo je da bude taj da EU sazove dijalog na visokom nivou na kojem bi Upravljački tim predstavio nacrt statuta koji je izradio. Prema postignutim sporazumima i prema strogo predviđenoj proceduri, samo je Upravljački tim nadležan da izradi nacrt statuta ZSO.Antrfile
Šta piše u Briselskim sporazumima
* Početni korak osnivanja ZSO je usvajanje statuta
* Treba da ima predsednika, potpredsednika, veće, statut, odbor, administraciju, odsek za žalbe i zvanične simbole
* Može biti raspuštena jedino odlukom opština članica
* Opštine članice kroz ZSO imaju pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja i imaju pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja
* Ima reprezentativnu ulogu prema centralnoj vlasti i promoviše interese Srba
* Štiti „srpske interese” na nacionalnom nivou, uz mogućnost da blokira izvršenje oduka na svojoj teritoriji ukoliko smatra da je suprotna srpskom interesu
* Ima pravo da predloži amandmane na zakone i regulative relevantne ciljevima
* Imaće svoj budžet koji će se puniti prilozima članova, prihodima od pruženih usluga, donacijama, novčanom podrškom Republike Srbije i kosovskih vlasti
* Delajući u ime asocijacije/zajednice, četiri gradonačelnika opština na severu će ministarstvu unutrašnjih poslova predati spisak kandidata za mesto regionalnog zapovednika policije
